Nema sumnji da su istraživanja javnog mnjenja važan alat za svakog političkog aktera, smatra politikolog Luka Petrović.
„Kada kažem političkog aktera, mislim i na političke stranke i na sve moguće organizacije koje deluju u javnom prostoru i zagovaraju određene vrste interesa. Istraživanja javnog mnjenja bi trebalo, ukoliko se dobro sprovedu, da okvirno pokažu kakvi su odnosi snaga na političkoj sceni, kakva su uverenja građana po raznim pitanjima, njihove političke pozicije i tako dalje”, navodi on.
Smatra da je pogrešno da se politika svodi na istraživanja javnog mnjenja i da se politički akteri isključivo prilagođavaju rezultatima istraživanja, jer se, ističe, vrednosne i političke pozicije građana ne formiraju u društvenom ili političkom vakuumu, već na to utiču i mediji, i različiti drugi akteri.
„Uloga političkog aktera je tu, ne samo da registruje šta su preferencije građana, već i da, kroz svoje delovanje, promoviše svoje vrednosti, ideje i programe i da pokušava da promeni uverenja ljudi, da nametne svoje političke pozicije”, zaključuje Petrović.
Kada govorimo o aktuelnom društvenom trenutku, koji je, kaže politikolog, vrlo specifičan zbog veoma zaoštrene političke krize, istraživanja mogu da pokažu koja je najbolja taktika za političko organizovanje protiv autoritarne vlasti.
„Tu postoji niz stvari koje u ovom trenutku mogu dovesti u pitanje i istraživanja javnog mnjenja, odnosno njihovu objektivnost, počev od toga da je situacija veoma zaoštrena, da postoji niz nepoznanica oko učešća aktera na izborima, za koje, opet, ne znamo ni kada će biti”, objašnjava on.
Ponavlja da je u ovom trenutku ključno, kada je reč o istraživanjima javnog mnjenja, to da pokažu kako treba da izgleda nastup na predstojećim izborima, odnosno da pokaže koji formati izlaska na izbore bi rezultirati, takozvanim, „bačenim glasovima”, to jest glasovima za one izborne liste koje će ostati ispod cenzusa.
Upitan o mogućnostima zloupotrebe istraživanja javnog mnjenja, Petrović kaže da tome svedočimo poslednjih meseci u Srbiji.
„Istraživanja javnog mnjenja mogu biti zloupotrebljena i tome svedočimo u prethodnih nekoliko meseci, kada je jasno da imamo podatke koji ne odgovaraju društvenoj i političkoj realnosti, da se pitanja tendenciozno postavljaju i tako dalje, kako bi se građani demotivisali da nastavljaju sa učešćem u političkim aktivnostima, kako bi se stvarnost iskrivila”, objašnjava politikolog.
Dodaje da, ipak, smatra da postoje istraživači koji su stručni i koji rade istraživanja javnog mnjenja „na valjan način”, a to je da, kako kaže, javnosti saopšte kakva je situacija na političkoj sceni i koja vrsta političkog ponašanja može biti korisna ili nekorisna.
„Ponavljam, pre svega kada je reč o tome da li učešće pojedinih aktera može dovesti do bačenih glasova i na taj način ugroziti većinsku volju i slično”, zaključuje Petrović.
D.S.
