Izveštaj obeležava dve važne godišnjice: 60 godina od izgradnje Partizanskog groblja u Mostaru i 20 godina od njegovog proglašenja za nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine.
„Uprkos svom statusu zaštićenog remek-dela memorijalne i antifašističke arhitekture Bogdana Bogdanovića, groblje ostaje ozbiljno ugroženo zbog sistematskog zanemarivanja i ekstremističkog vandalizma, naročito nakon namernog uništavanja više od 700 kamenih spomen-obeležja 2022. godine“, navodi se u saopštenju Europa Nostre.
Preporuke za mere zaštite
Evropski tim stručnjaka preporučuje niz konkretnih mera za zaštitu i revitalizaciju Partizanskog groblja, ističući:
- Hitne bezbednosne potrebe: Alarmantno i neprihvatljivo stanje lokaliteta zahteva sprovođenje fizičke zaštite i krivičnu odgovornost počinilaca vandalizma.
- Podeljenu odgovornost: Važno je mobilisati i adekvatno koordinisati sve nivoe vlasti kako bi revitalizacija lokaliteta bila prioritet, uz odgovarajuće uključivanje svih relevantnih stručnjaka i drugih aktera (lokalnih, regionalnih, nacionalnih i evropskih), kao i uz adekvatnu nadzornu ulogu Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika.
- Evropsku/međunarodnu podršku: S obzirom na evropski značaj Partizanskog spomen-groblja i njegove višeslojne vrednosti, obezbeđivanje strateške i/ili finansijske podrške EU, UNESCO-a i Saveta Evrope je od suštinskog značaja.
- Ulaganje u obrazovanje i interpretaciju: Potrebno je razviti odgovarajuće obrazovne i interpretativne aktivnosti za dobrobit svih generacija, sa fokusom na nasleđe Bogdana Bogdanovića.
- Multifunkcionalnu upotrebu: Korišćenje potencijala lokaliteta za turizam i klimatsku otpornost, u korist i dobrobit stanovnika i posetilaca Mostara.
Postaviti kulturno nasleđe u središte demokratske obnove
„Objavljivanje ovog Izveštaja nije samo uzbuna. Ono je i poziv: da se ponovo posvetimo evropskim vrednostima, branimo vladavinu prava, ulažemo u institucionalnu otpornost i profesionalno znanje i da kulturno nasleđe postavimo u središte demokratske obnove i zajedničke evropske budućnosti građana i zajednica u Bosni i Hercegovini“, naglašava se u Izveštaju.
Izveštaj je sastavio evropski tim stručnjaka, i to Guy Clausse, potpredsednik Europa Nostre (Luksemburg); Sneška Quaedvlieg-Mihailović, generalna sekretarka Europa Nostre (Holandija); dr Joachim Schneider, ekonomista i urbanista (Nemačka); i David Castrillo, arhitekta (Španija).
Izveštaj je izrađen u konsultaciji sa sledećim nezavisnim stručnjacima iz Bosne i Hercegovine i šireg regiona: dr Senada Demirović (rukovoditeljka lokalne nevladine organizacije IDEAA, koja je podnela nominaciju Partizanskog spomen-groblja za Program sedam najugroženijih lokaliteta 2023), dr Amra Hadžimuhamedović (predsednica HIDR – Centra za mir i nasleđe i članica Savetodavnog panela Programa sedam najugroženijih), dr Dragan Markovina (istoričar iz Hrvatske, rođen i odrastao u Mostaru) i dr Slavica Vujović ( predsednica Europa Nostre Srbija, konzervatorska arhitektica, rođena i odrasla u Mostaru).
Izveštaj se zasniva na misiji u Mostaru i Sarajevu (oktobar 2024), tokom koje su stručnjaci iz Europa Nostre razgovarali sa predstavnicima relevantnih vlasti i institucija, kao i sa predstavnicima EU i UNESCO-a, akademske zajednice i civilnog društva. Nalazi misije dodatno su dopunjeni i obogaćeni stručnim doprinosima i preporukama, uključujući zaključke Prve regionalne stručne konferencije održane od 25. do 28. septembra 2025. u Mostaru povodom 60. godišnjice izgradnje Partizanskog spomen-groblja.
A.G.A.
