Nakon šest meseci otkako je Rodrigo Paz preuzeo predsednički kabinet, Boliviju potresaju masovni protesti poslednjih 17 dana. Prema navodima bolivijskih medija, do sada je četvoro demontranata poginulo tokom protesta.
Ova zemlja suočava se sa najgorom ekonomskom krizom u poslednjih 40 godina, pri čemu je međugodišnja inflacija u aprilu dostigla 14 procenata. Pored kupovne moći, nezadovljstvo stanovništva produbljeno je odlukom predsednika Paza da ukine dugogodišnje subvencije za gorivo. Vlada tvrdi da ukidanje subvencija štedi milione dolara dnevno, ali se građani suočavaju sa nestašicama i visokim cenama. Povrh svega, tu je novi Zakon 1720.
Štrajk, blokade puteva i demonstracije parališu zemlju sve više iz dana u dan.
Rudari i seljaci u Boliviji protestuju protiv protiv novog zakona koji podriva prava seljaka i autohtonih naroda na zemlju. Marširajući više od dvadeset dana iz tropskih krajeva ka ledenim visokoplaninskim predelima, mnogi sa samo plastičnim sandalama na nogama, zemljoradnici i predstavnici autohtonih zajednica stigli su ove nedelje u glavni grad La Paz kako bi branili svoje teritorije, piše Jakobin. U sredu su predstavnici deset krovnih organizacija potpisali međuinstitucionalni „Sporazum o jedinstvu i lojalnosti“, navodeći da im je cilj rušenje vlade.
„Ono što želimo da poručimo gospodinu Rodrigu Pazu jeste sledeće: pružamo mu miran izlaz – da podnese ostavku ili da raspiše izbore u roku od 90 dana. Tako ćete izaći na vrata kroz koja ste ušli. U suprotnom ćete izaći kroz krov, suočeni sa pobunom naroda i nemirima. Imate samo ta dva puta“, rekao je jedan od učesnika marša, prenosi bolivijski portal Vision 360.
„Nećemo se predati. Pošaljite dronove, pošaljite robote, pošaljite policiju, vojsku, šta god želite. Gospodo iz vlade, ovom narodu je dosta čekanja. Izgubili smo apsolutno sve; više nemamo ekonomiju, nemamo ni za hranu u svojim domovima, nema goriva, nema dolara. I zbog toga smo u borbi i ne odlazimo dok ne srušimo narko-pile“, rekao je, aludirajući na šefa države, piše Vision 360.
Bivši predsednik Bolivije, Evo Morales, javno je podržao demonstracije, optužujući aktuelnu vladu i strane službe da pokušavaju da unište levicu u toj zemlji. Pripadnici trenutne vlasti, sa druge strane, sumnjaju da protesti nisu spontani izraz nezadovoljstva stanovništva, već da su organizovani od strane Moralesa kako bi se ponovo vratio na vlast, pišu bolivijski mediji.
Zakon 1720: Korporativni interesi i narušavanje biodiverziteta
Novi Zakon 1720 promeniće zemljišna prava u Boliviji i mogao bi označiti kraj plurinacionalnog modela raspodele zemljišta koji štiti posede autohtonih i seljačkih zajednica, prenosi Jakobin.
Zakon 1720 predstavlja najnoviji korak u dugotrajnoj tendenciji produbljivanja zemljišnih nejednakosti u Boliviji, sa ciljem pogodovanja velikim agroindustrijskim kompanijama. Navodno, zakon koristi malim poljoprivrednicima omogućavajući im da svoja mala imanja pretvore u „srednja preduzeća“ i tako dobiju mogućnost za hipotekarne kredite. Međutim, u stvarnosti, Zakon 1720 postavlja presedan za prodor korporativnih interesa na teritorije i u zajednice.
Marš predvode seljačke organizacije iz oblasti Pando i Beni. Nalazeći se na prvoj liniji širenja agrarne granice u Amazoniji, ove zajednice su posebno ranjive na sve veći uticaj transnacionalne agroindustrije u ovom biodiverzitetom bogatom regionu.
Kako smo ranije pisali na Mašini, od 2006, kada je Evo Morales prvi put izabran za predsednika Bolivije, nacionalizovane su ključne industrije, ekstremno siromaštvo je prepolovljeno, izgrađena je moderna infrastruktura, autohtono stanovništvo se po prvi put izdiglo iz dubokog siromaštva. Džini koeficijent, kojim se meri dohodovna nejednakost, smanjen je za 19%, što je izuzetan rezultat.
Godine 2019, neki analitičari su primetili da ovakve politike očuvanja životne sredine i zaštite javnih resursa mogu biti i razlog za svrgavanje Moralesa sa pozicije predsednika.
Borba za zemlju u Boliviji traje vekovima
Autohtoni pokreti se takođe mobilišu jer strahuju da bi sledeći korak mogao biti ukidanje Tierras Comunitarias de Origen (TCO), odnosno kolektivnih autohtonih teritorija koje su u zajedničkom vlasništvu i ne mogu biti privatizovane. Oni veruju da je čitav plurinacionalni okvir upravljanja zemljištem u Boliviji doveden u pitanje.
Kako Jakobin podseća, vekovima su zemlja i teritorija bili u središtu društvenih nejednakosti u Latinskoj Americi. Godine 1953, u okviru Bolivijske nacionalne revolucije koju su predvodili seljaci i radnici, revolucionarna vlada sprovela je agrarnu reformu kojom su ukinute hacijende visoravni, gde su dominirali kvazifeudalni društveni odnosi, a zemlja preraspodeljena autohtonim seljacima. Međutim, tokom kasnog dvadesetog veka, zemljišne nejednakosti na istoku zemlje dodatno su se produbile, dok su veliki zemljoposednici gomilali ogromne posede tokom diktatura 1960-ih i 1970-ih godina.
Godine 2006, pod vlašću Eva Moralesa, usvojena je još jedna velika agrarna reforma sa ciljem preraspodele zemlje od velikih zemljoposednika ka seljacima, kako bi se podstakla „produktivna“ upotreba zemlje od strane malih proizvođača i omogućilo im dobijanje pravnih vlasničkih listova. Prioritet plurinacionalne države bio je, dakle, da prebaci moć sa oligarha na autohtone i seljačke proizvođače, piše Jakobin.
Zadnje dvorište Vašingtona
Latin Tajms piše da Sjedinjene Američke Države budno nadziru situaciju u Boliviji, kako ona ima neke od najvećih rezervi litijuma u svetu. Kako ovaj medij piše, za vreme Moralesa Bolivija je značajno smanjila američki uticaj u zemlji, a ojačala veze sa Kubom, Venecuelom, Kinom i Rusijom.
Osnivanje „Ružičastog talasa“ početkom 21. veka u Latinskoj Americi bio je ozbiljan problem za Vašington, za Mašinu je ranije rekao Dejan Mihailović, filozof i politikolog iz Meksiko Sitija.
Kako ste mogli da čitate na Mašini, u noći između 2. i 3. januara Sjedinjene Američke Države izvršile su agresiju na Venecuelu i kidnapovale aktuelnog predsednika Nikolasa Madura.
„Borba protiv narkotika nikada nije bila stvarni prioritet nijedne američke administracije, od Niksona do danas. Krajnji cilj ove intervencije vezan je za povratak Sjedinjenih Američkih Država kroz obnovljenu Monroovu doktrinu iz 1823. godine. Cilj je da se ono što su decenijama, pa i vekovima, nazivali ‘patio trasero’, zadnje dvorište, ponovo u potpunosti potčini Vašingtonu“, zaključuje Mihailović.
Rodrigo Paz i „kapitalizam za sve“
Izbor Rodriga Paza Pereire, političara desnog centra, označio je kraj skoro dvadesetogodišnje vladavine Pokreta za socijalizam (MAS) u Boliviji. Dok se MAS postepeno samouništavao unutrašnjim sukobima, Paz je uspeo da pridobije urbanu srednju klasu koja se proširila zahvaljujući istorijskom smanjenju siromaštva i društvene nejednakosti tokom vladavine levice, piše Jakobin.
Prema pisanju Vikipedije, Paz je rođen u Španiji i diplomirao je na Američkom univerzitetu u Vašingtonu. Danas se predstavlja kao umerena alternativa između socijalističkog modela MAS-a i krajnje desnice i radi na poboljšanju odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Štaviše, prema pisanju britanskog Kanarija, Marko Rubio je brzo čestitao Pazu nakon njegove izborne pobede. Paz je ubrzo legalizovao Starlink Ilona Maska — uprkos značajnim zabrinutostima u vezi sa privatnošću i bezbednošću podataka i ponovo uspostavio odnose sa Izraelom.
Novi predsednik Bolivije je takođe najavio da će „ponovo otvoriti zemlju“ međunarodnim tržištima, a narodu Bolivije obećao „kapitalizam za sve“, što je naišlo na snažan odjek u zemlji kojom dominira najveća neformalna ekonomija na svetu, piše Jakobin.
„Kada je Evo Morales došao na vlast, autohtoni narodi su tražili priznanje od države, ali sada su više zainteresovani za pomoć u svojim poslovnim poduhvatima“, za Jakobin objašnjava Kuja Rejna, tridesetogodišnja ajmarska spisateljica. „Njihovi interesi su se pomerili sa socijalnih ka ekonomskim, što znači da su sada više pronašli svoje mesto na desnici.“
U kontekstu rastuće društvene i ekonomske mobilnosti koju je stvorila vlada MAS-a, glasanje za Paza predstavljalo je strateški izbor, osmišljen da se izbegne gubitak postignutih dobitaka iz perioda vladavine MAS-a.
A.G.A.
