Tokom 2025. godine Centar za politike emancipacije je organizovao pet interaktivnih treninga za više od 100 radnica i radnika iz automobilske i tekstilne industrije. Na osnovu ovih susreta objavljen je novi izveštaj koji jasno pokazuje da radni rizici i povrede prava ne predstavljaju sporadične incidente, već su direktna posledica načina na koji su organizovani proizvodnja, rukovođenje i kontrola troškova.
Ključni problemi na radnim mestima
Nalazi prikupljeni kroz treninge pokazuju da se, uprkos razlikama u tehnologiji i organizaciji rada, kod svih poslodavaca ponavljaju tri ključna problema.
Ugrožavanje bezbednosti i zdravlja: Radnice i radnici obavljaju zadatke u neergonomskim uslovima, uz prekomernu buku i neadekvatnu klimatizaciju, što drastično povećava rizik od povreda na radu i dugoročnog narušavanja fizičkog i psihičkog zdravlja. Radnici svedoče o uslovima koji iscrpljuju telo preko održivih granica, usled čega ponavljajući rad proizvodi hronične povrede i deformitete. U tom kontekstu, zastarela oprema i kratke pauze dodatno povećavaju rizike.
Prekovremeni rad kao pravilo i niske zarade: Radnici su naglasili da se prekovremeni rad koristi kao redovna praksa, a ne kao izuzetak. Pored toga, radnici su istakli da zarade često nisu samo nedovoljne za iole dostojanstven život, već su ponižavajuće male, zbog čega realan opstanak zavisi od neprekidnog prekovremenog rada koji uključuje i vikende. Prepoznata je i praksa prinudnog upućivanja na godišnji odmor kako bi se poslodavci prilagodili poslovnim oscilacijama, što obesmišljava godišnji odmor kao pravo zaposlenog.
Diskriminacija i narušavanje dostojanstva: Diskusija je pokazala prisustvo ozbiljnih kršenja radnih prava u domenu zaštite dostojanstva, usled vređanja, omalovažavanja, vikanja i ponižavanja od strane neposrednih rukovodilaca. Učesnici su ukazali na zabrinjavajuće prakse diskriminacije uzbunjivača, koja se najčešće manifestuje kroz udaljenje sa rada bez krivice radnika. Diskriminacija je usmerena i prema starijim radnicima i radnicama, a naročito prema ženama.
Ekološki rizici i (ne)pravedna tranzicija
Izveštaj donosi i poseban osvrt na pravednu ekološku tranziciju, ističući da ekološki standardi i radna prava u praksi čine jednu celinu.
Učesnici su naveli da temperature u halama tokom leta dostižu i 38°C, dok su u zimskom periodu prostorije za rad izrazito hladne i bez dovoljne zaštite. Prema navodima radnika i radnica, poslodavci neretko prikrivaju problem ekstremne vrućine umesto da ga sistemski rešavaju. Ekstremne temperature, prašina i organizacija rada pod pritiskom često nerealno visokih normi direktno utiču na zdravlje radnika, ukazujući na to da se klimatska adaptacija ne može svesti samo na tehnička ulaganja. Predstavnici radnika i radnica su podvukli da je pravedna ekološka tranzicija nemoguća ukoliko su osnovna prava na organizovanje samo nominalna ili slaba u praksi.
Kako bi se situacija zaista promenila, neophodne su sistemska rešenja, a do tada neophodno je jačanje sindikalnih kapaciteta, jer sindikati ostaju glavna organizaciona forma za borbu za bolje uslove rada.
Ceo izveštaj sa detaljnim svedočanstvima, analizom stanja i preporukama dostupan je za čitanje i preuzimanje na ovom linku.
A.G.A.
