„Glasanje će biti tajno, a iznenađenja se, s obzirom na javno iskazanu podršku Janši, ne očekuju”, piše STA.
Njegovu kandidaturu su, uz poslanike SDS-a, podržali i poslanici Nove Slovenije (NSi), Slovenske ljudske stranke (SLS), Fokusa, Demokrata Anžea Logara i pokreta Resnica.
Dodaje se da će, ukoliko ne bude izabran za mandatara, Državni zbor (slovenački parlament), prema dnevnom redu sednice, odlučivati i o predlogu za sprovođenje ponovljenih izbora za mandatara.
Janši će, ukoliko bude izabran, ovo biti četvrti mandat na mestu premijera. Trenutno ima poverenje 48 poslanika, a 46 je potrebno za većinu glasova.
Podsećamo, u Sloveniji su u martu održani parlamentarni izbori, a na njima je Pokret Sloboda, koji je trenutno na vlasti u koaliciji sa Socijaldemokratama i Levicom, osvojio 29 mandata, dok je Janšin SDS uzeo 28 mandata od 90 koliko ih ukupno ima.
U parlament su, uz Slobodu i SDS, ušli još i NSi, Slovenačka ljudska stranka, SLS, Fokus, Socijaldemokrate, Demokrate, Resnica i koalicija stranaka Levica i Vesna.
Budući da leve i liberalne stranke – Sloboda, Socijaldemokrate i Levica i Vesna – nisu imale dovoljno mandata da same formiraju vlast (40 od 46 koliko je potrebno za većinu), bilo je neizvesno ko će formirati novu vladu. Sve ostale izborne liste nalaze u desnom polju političkog spektra ili eventualno u desnom centru.
Pokret Resnica, partija koja je osnovana tokom pandemije virusa korona zbog protivljenja merama zaštite, pružila je sada podršku Janez Janši, iako će formalno ostati u opoziciji, piše STA.
Pred izbore u Sloveniji Mašina je razgovarala sa aktuelnim ministrom rada u slovenačkoj Vladi Lukom Mesecom koji je tada izjavio da, ukoliko se Janša vrati na vlast, očekuje slične scenarije onima u Srbiji u smislu represije i ugrožavanja građanskih prava.
„Zato mi na svaki način pokušavamo da to sprečimo. Janša je u Sloveniji već imao tri Vlade i svaki put kada je dolazio na vlast pravio je potpuni haos u državi. Mi kao Levica imamo dva ravnopravna cilja na ovim izborima – prvi cilj je da osvojimo deset procenata glasova, drugi cilj je da rekonstrušemo levocentrističku Vladu”, naveo je Mesec tada.
Janez Janša je prvi put na mestu premijera slovenačke Vlade bio od 2004. do 2008. godine, nakon toga 2012. i 2013. godine, pa od 2020. godine do 2022. godine, piše STA, prenosi Beta.
Prvi put je za poslanika izabran 1990. godine i od tada je bio član svakog saziva. Na čelu SDS-a se nalazi od 1993. godine.
Reč je o bivšem premijeru koji je u više navrata optuživan za stranačko postavljanje kadrova, gušenje medijskih sloboda, konflikte sa organizacijama civilnog društva. Njegove mandate beležile su i političke afere, poput afere „Patria”, vezanе za spornu kupovinu finskih tenkova, zbog koje je bio i u zatvoru.
D.S.
