Kandidate i kandidatkinje za nagradu Saharov, koja je, kako se navodi na sajtu EU Parlamenta, najveće priznanje koje EU odaje radu na odbrani ljudskih prava, predlažu parlamentarne grupe.
Venecuelanku Mariju Korinu Mačado i novoizabranog predsednika Edmunda Gonzalesa Urutiu su nominovali Evropska narodna partija i konzervativci. Ženski mirovni pokreti iz Izraela i Palestine „Žene vode mir“ i „Žene sunca“ su predložili socijalisti i demokrate, uprkos tome što su kritikovane zbog političkog delovanja, jer prećutkuju i normalizuju izraelsku okupaciju palestinske zemlje.
Zeleni su kandidovali Gubad Ibadoglu-a iz Azerbejdžana, a levica je nominovala novinare u Palestini. Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, je kandidovan od strane dve desničarske grupe u Evropskom parlamentu.
Antiradnička agenda iza predloga Ilona Maska
„Odluka dve ekstremno desničarske grupe u Evropskom parlamentu, Patriote za Evropu i Evropu suverenih nacija, da nominuju ozloglašenog razbijača sindikata Ilona Maska za nagradu za ljudska prava Saharov, otkriva njihovu antiradničku agendu“, reagovala je Evropska konfederacija sindikata.
Ovo saopštenje dolazi samo nekoliko dana nakon što je Međunarodna konfederacija sindikata imenovala Teslu kao jednu od šest kompanija „koje imaju finansijsku korist nastavljajući da krše sindikalna i ljudska prava“, navodi se. „Maskova kompanija, koja je izazvala istorijski štrajk u svom proizvodnom pogonu u Švedskoj odbijanjem da se uključi u kolektivno pregovaranje, takođe je istaknuta u Indeksu globalnih prava ITUC za 2024. kao primer sve većeg kršenja prava na kolektivno pregovaranje u Evropi.“
Novo sindikalno istraživanje takođe pokazuje da poslanici krajnje desnice u Evropskom parlamentu dosledno glasaju protiv interesa radnih ljudi uprkos pokušaju da se pozicioniraju kao pro-radnički, tvrde iz sindikata. „Odluka krajnje desnice u Evropskom parlamentu da iste nedelje nominuju Elona Maska za nagradu za ljudska prava kada je kompanija Tesla proglašena za jednu od najgorih svetskih korporacija baš kada je reč o kršenju ljudskih i sindikalnih prava, pokazuje njihovo pravo antiradničko lice“, rekla je generalna sekretarka EKS.
Rastegljiva kategorija
Kako navode mediji, ove nominacije dolaze paralelno sa kritikama na račun stava EU o miru i slobodi govora jer uprkos svojoj zvaničnoj retorici, EU nije uvela sankcije Izraelu, koji je u Gazi ubio preko 41.000 ljudi, uglavnom žena i dece. Takođe, najmanje 130 novinara i medijskih radnika je ubijeno u toku isrealskog napada na Gazu, prema podacima Reportera bez granica (RSF).
Nagrada Saharov za slobodu misli, prvi put dodeljena 1988. Nelsonu Mandeli i Anatoliju Marčenku, je najveće priznanje koju Evropska unija daje radu na polju ljudskih prava. Dodeljuje se pojedincima, grupama i organizacijama koji su dali „izuzetan doprinos zaštiti slobode mišljenja.“ Nagrada „posebno promoviše slobodu izražavanja, prava manjina, poštovanje međunarodnog prava, razvoj demokratije i sprovođenje vladavine prava.“ Nekoliko laureata, uključujući Nelsona Mandelu, Malalu Jusafzai, Denisa Mukvegea i Nadiju Murad, osvojili su Nobelovu nagradu za mir, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.
Kako je pisao Politico prošle godine, Saharov nagrada je navodno bila deo afere Katargejt i meta korupcijske mreže. Ovi dokumenti su, prema pisanju ovog lista, doveli u sumnju integritet procesa nominacije za nagradu prethodnih godina.
Možda Mask ove godine dobije nagradu i pripadajućih 50.000 evra, možda i neko od ostalih kandidata i kandidatkinja. Videćemo koga će ove godine Evropska unija učiniti „istinski evropskim izborom“ pa ćemo, možda, još jednom potvrditi koliko je borba za ljudska prava rastegljiva kategorija.
I.P.
