Beograd, grad sa preko 1.6 miliona stanovnika, suočava se sa ozbiljnim problemima u vezi sa dostupnošću hitne medicinske pomoći. Iako bi hitna pomoć trebalo da bude institucija na koju se građani mogu osloniti u trenucima životne ugroženosti, realnost pokazuje drugačiju sliku. Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograda, koji je već godinama pod velikim opterećenjem, sve više resursa preusmerava na komercijalne aktivnosti, ostavljajući građane nezaštićenima u hitnim situacijama.
O ovome svedoče dostupni podaci u koje smo imali uvid, s tim da slaba regulacija ovog polja i često prikrivanje ili konfuzno vođenje podataka sprečava potpuni uvid u srazmere korišćenja ove službe za komercijalne delatnosti usled čega se zanemaruje osnovna namena hitne pomoći.
Dežurstva i komercijalna angažovanja u brojevima
Prema izveštaju rada Zavoda za urgentnu medicinu Beograd za 2023. godinu, broj sati koje su ekipe provele na dežurstvima iznosio je 1752,15 sati. Koliko su ovi podaci tačni ne možemo utvrditi sa sigurnošću, ali činjenica da su za jun, jul i avgust ubeležena samo 206,05 sati ukazuje na to da ovi podaci nisu precizni.
Tokom letnjih meseci, Zavod za urgentnu medicinu Beograd svake godine angažuje po 4 ekipe kroz tender za javnu nabavku „medicinsko dežurstvo na Savskom jezeru“ koji raspisuje JP „Ada Ciganlija“. Ove ekipe rade tokom 75 dana.
Prema podacima sa sajta javnih nabavki, za ovo angažovanje je opredeljeno 4.000.000 dinara bez PDV-a. Ako uzmemo u obzir 75 dana angažovanja po 9 sati za 4 ekipe, dolazimo do broja od 2700 sati dežurstva. Kada se na ove sate dodaju sati iz izveštaja o radu, dolazimo do ukupnog broja od 4452 sata dežurstva.
Naspram ovih dežurstava, tokom 2023. godine u Beogradu je bilo ukupno 7223 intervencija prvog reda hitnosti. Ekipe su provele ukupno 58632 minuta od prijema poziva do dolaska na lice mesta i 198063 minuta od dolaska do oslobađanja ekipe, što je ukupno 256695 minuta ili 4278 sati intervencija.
Uporedna analiza vremena ekipa na dežurstvima i hitnim intervencijama
Statistika koja otkriva više vremena provedenog na dežurstvima (4452 sata) u odnosu na intervencije prvog reda hitnosti (4278 sati) jasno pokazuje ozbiljnu zloupotrebu resursa hitne pomoći. Pri tome, važno je reći da se ovde radi samo o jednom komercijalnom angažmanu hitne pomoći što nikako nije i jedini posao koji je ova služba sklopila.
Ovo ne samo da dovodi u pitanje prioritete institucije čiji je primarni zadatak zaštita ljudskih života, već i svesno dovodi građane u opasnost zbog smanjenog broja dostupnih ekipa za hitne slučajeve. Resursi koji bi trebalo da budu na raspolaganju građanima u trenucima životne ugroženosti preusmeravaju se na profitabilne aktivnosti, čime se hitna medicinska pomoć pretvara u sredstvo zarade. Građani su svedoci sistema u kojem se, umesto brze reakcije, savetuje da sačekaju i ponovo pozovu ako se stanje pogorša – što je apsolutno neprihvatljivo.
Ovakva praksa stavlja profit iznad života i zahteva hitne promene kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje zdravlja i života građana.
Zloupotreba resursa hitne pomoći: Profit ispred života
Sve je jasnije da se komercijalizacija hitne pomoći dešava na račun javnog zdravlja. Dok bi hitna medicinska pomoć trebalo da bude besplatna i dostupna svim građanima, u praksi vidimo kako se resursi hitne pomoći troše na profitabilne aktivnosti, ostavljajući građane nezaštićenima u hitnim situacijama.
Tokom 2023. godine, Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograda prihodovao je 19,101,918.9 dinara na račun sopstvenih sredstava pod šifrom 221 – promet roba i usluga, finalna potrošnja. Ovaj prihod potiče od komercijalnih aktivnosti poput dežurstava na javnim događajima i manifestacijama koje donose prihod Zavodu. Međutim, dok Zavod ostvaruje značajnu dobit kroz ove usluge, građani ostaju uskraćeni za adekvatnu hitnu pomoć u trenucima kada im je najpotrebnija.
Građani Beograda često prijavljuju da su prilikom poziva hitne pomoći savetovani da sačekaju i pozovu ponovo ako se stanje pogorša, umesto da im odmah bude poslat tim hitne pomoći. Ovi saveti, koji se daju u trenucima kada je svaka sekunda važna, rezultat su smanjenog broja ekipa, ali i odsustva jasnih protokola za prijem i trijažu poziva. Ovakva praksa je izuzetno opasna, jer kod akutnih medicinskih stanja može doći do brze progresije bolesti. Kod stanja poput srčanog ili moždanog udara, teških trauma, anafilaktičkog šoka i drugih hitnih stanja, kašnjenje u intervenciji može dovesti do nepovratnog oštećenja zdravlja ili smrti.
Hitna pomoć za hitnu pomoć
Hitna medicinska pomoć treba da bude zagarantovana i besplatna za sve građane, a ne alat za ostvarivanje profita. Komercijalizacija hitne pomoći mora prestati, a resursi se moraju vratiti građanima. Svaki minut, svaka ekipa, i svaki resurs hitne pomoći mora biti na raspolaganju onima kojima je zaista potreban. Ne možemo i ne smemo dozvoliti da profit postane važniji od života.
Potrebna je hitna reforma ovog sistema, kao i donošenje zakona o hitnoj pomoći koji će jasno regulisati način rada i angažovanje ekipa.
