Više od dvadeset hiljada ljudi se sinoć okupilo u Novom Sadu na možda najvećem protestu koji je ovaj grad video. Na protest su pozvale opozicione stranke i pokreti iz Novog Sada upravo kako bi građani iskazali bes povodom pogibije četrnaest ljudi na Železničkoj stanici.
Ipak, jučerašnji protest obeležile su spekulacije o „ubačenim elementima“ koji su izazivali nasilje – čin otpora za kojim naši građani i građanke nikada ne bi posegnuli.
Potcenjuje se i vređa inteligencija građana, posebno mladih
Jovana Krstić, studentkinja, aktivistkinja i osnivačnica Slušaonice poverenja smatra da je narativ o „ubačenim elementima“ dugogodišnja taktika koja ima za cilj da diskredituje svaki vid opravdanog građanskog nezadovoljstva.
„Kada nam se još servira ideja da je baš svaki čin otpora rezultat ,ubačenih elemenata’, potcenjuje se i vređa inteligencija građana, a posebno mladih. Mladi su ti koji treba da nose promenu, gušenje njihove energije i želje za borbom nas samo vrti u krug“, za Mašinu navodi Krstić.
Pokretačku energiju mladih uočava i policija, koja je sinoć u slavnoj akciji protiv neprijatelja ustavnog poretka privela aktivistu Ivana Bjelića iz pokreta SviĆe, Branislava Đorđevića iz novosadskog STAV-a, kao i srednjoškolke sa transparentima, kako preko društvenih mreža javlja aktivista Nikola Ristić.
Radikalizacija je često jedini jezik koji tiranske vlasti razumeju
Radikalni protesti, koje često prati i uništavanje javne ili privatne imovine, nisu ni novina niti specifičnost Srbije, ali kako smo ranije pisali, opozicija se juče pokazala nespremnom da kanališe veliki i opravdani bes građana.
„Mnogi mladi misle da treba da budu intenzivniji protesti, gde će se izbegavati šetnje. Mislim da iza svakog velikog protesta treba, pored entuzijazma, da stoji jaka logistička i organizaciona podloga koje može da kanališe nezadovoljstvo“, za Mašinu navodi Pavle Cicvarić, aktivista i član grupe Borba. Cicvarić izbegava reč „radikalizacija“, kao „nedefinisan termin koji se često koristi“.
Mladi aktivista navodi da je u Novom Sadu nedostajalo kanalisanje energije i organizacije, ali da ipak nije lako organizovati protest od 22.000 ljudi na ulici tek tako.
Krstić uviđa i da je jasno ko je u Novom Sadu bio poslat da namerno pravi nerede, jer se oni, kako kaže, uvek lako prepoznaju – organizovana grupa sa palicama koja lomi sve pred sobom nije zanemarljiva. Međutim, kako Krstić zaključuje, svi ostali besni građani su upravo to – besni građani, koji su došli sa nadom da će ovaj protest nešto promeniti.
„Radikalizacija je često jedini jezik koji tiranske vlasti razumeju. Samo u poslednje dve godine svedoci smo dva masovna ubistva i smrti 14 nevinih građana zbog korupcije i nesposobnosti institucija. Kada vlast ignoriše glas naroda, manipuliše tragedijama i uporno izbegava odgovornost, građani nemaju mnogo opcija. Kao što sam rekla, ubačeni elementi uvek postoje, ali ne smemo svaki čin radikalnog ponašanja svoditi na provokaciju ili manipulaciju. Ponekad, kada se mirni protesti godinama ignorišu, nasilje postaje očajnički pokušaj da narod neko konačno sasluša“, kaže Krstić.
Kako sagovornica Mašine smatra, građani pokazali svoju moć, uprkos određenim nezadovoljstvima prema organizaciji samog protesta i političkim akterima.
„Ovaj protest jasno pokazuje da nema povlačenja i da je vreme da preuzmemo stvari u svoje ruke – jer budućnost zavisi isključivo od nas samih“, zaključuje Krstić.
A.G.A.
