Gradske vlasti apeluju na stanovništvo da u narednih deset dana, odnosno do ukidanja vanredne situacije, ne koristi vodu iz sistema za vodosnadbevanja „Rzav“ za piće, piše Radio-televizija Srbije (RTS).
Sagovornici Mašine iz Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“ kažu da je stanje alarmantno.
„U Čačku je na snazi vanredna situacija. Nadležni ne saopštavaju kada će ova mesta dobiti vodu za piće, jedino što je saopšteno iz JP Rzav je da će sutra dobiti tehničku vodu“, kažu „Rzavljani“ za Mašinu.
Prema rečima „Rzavljana“, ovo je još jedan od primera koliko sistem vodosnabdevanja loše funkcioniše i koliko se na kraju krajeva loše i nestručno održava.
„Po recima direktora JP Rzav do havarije je došlo ,zbog greške u projektovanju‘. Pa zamislite onda sistem koji ne može da održava jednostavan (a uz to vrlo važan) cevovod, kako bi sutra održavao jedan tako kompleksan objekat kao što je velika brana, sa 28 miliona kubnih metara vode iza, koja je uz to građena na terenu sklonom klizištima. Šta ako i tu postoji neka ,greška u projektovanju‘? Ona bi, na primer, nekoliko hiljada građana Arilja u budućnosti mogla koštati života“, ističu „Rzavljani“.
Kako ste ranije mogli da čitate na Mašini, ovo društvo i aktivisti iz okoline Rzava se godinama bore protiv izgradnje brane i ukazuju na to da ona može da donese velike rizike i opasnost, između ostalog i po bezbednost građana.
Sagovornici Mašine naglašavaju da su sve opštine zapostavile svoja vodoizvorišta sa kojih su se napajali zbog sistema Rzav i da su sad ostali bez vode iako su Čačak, Lučani i Požega izuzetno bogati vodom.
„Sistem Rzav, uključujuci branu Svračkovo, loše je projektovan, kratkoročno (za narednih 50-100 godina) i ne nudi rešenja ni za naredne generacije ni u slučaju havarija (koje nisu retke)“, zaključuju „Rzavljani“.
U Srbiji gubimo 43 posto vode zbog loše infrastrukture
Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“ kaže da ono što se desilo na Rzavu pokazuje u koliko je lošem stanju vodovodna infrastruktura.
„U Srbiji na republičkom nivo imamo oko 43 posto gubitaka vode koju zahvatimo, prečistimo i pustimo u sistem, zbog loše infrastrukture“, ukazuje Živković i dodaje da u nekim lokalnim samoupravama taj procenat dostiže i 80.
„To su ogromni troškovi za ceo sistem i posledica neulaganja u vodovodnu infrastrukturu, pijaću vodu generalno. Ima tu dosta problema, infrastruktura nije jedini problem, ali ovo što se desilo definitivno može da se veže za to“, ističe sagovornica Mašine.
Navode da je građanima rečeno da kupuju vodu Živković smatra nedopustivim i ističe da je dužnost države da obezbedi određenu količinu vode za piće, kuvanje i kupanje – jer su to osnove ljudske potrebe i prava.
Akumulacija vode nije rešenje
„Ljudi se u tom regionu Zapadne Srbije, ljudi iz Arilja, iz Požege, iz Gornjeg Milanovca – nadaju toj akumulaciji zato što imaju realan problem, jer nemaju vode. Ali ono što ne znaju i što manje znaju, jeste da akumulacija nije dobro rešenje. To je neko staro rešenje iz 70-ih godina, pre klimatskih promena, ovih velikih perioda suša kakve sada imamo. Jako je teško održavanje akumulacije“, navodi Živković govoreći o brani Svračkovo.
Potrebe za akumulacijom ne bi bilo, dodaje ona, ako bi se rešio problem infrastrukture u tom regionu: zamena cevi, zamena azbestnih cevi, zamena starijih dotrajalih cevi, ako bi se uspostavio neki sistem štednje, ako bi se iskoristili podzemni izvori vode, kojih je taj kraj vrlo bogat, ne bi bilo uopšte potrebe za akumulacijom.
„Sačuvala bi se reka i ljudi bi imali pijaću vodu. Ali je to sve naopako. U infrastrukturu se ne ulaže, razvijaju se stari i zastareli projekti koji će teško rešiti problem. Za lokalno stanovništvo oko Svračkova to je katastrofa, jer će se promeniti mikroklima. Taj kraj je poznat po malini, ljudi žive od toga, moraće da prilagode svoje delatnosti. Biće vrlo teško da se gaji malina“, navodi naša sagovornica.
A.G.A.
