Iako je profesor Ilija Srdanović na izborima za LKS kao pojedinac imao najveći broj glasova, budući da Komoru čine predstavnici lekara iz cele Srbije – pa su tako delegati na jučerašnjoj sednici bili i oni lekari koji su u LKS izabrani sa jednocifrenim brojem glasova – većina prisutnih delagata odlučila je da će umesto njega, doktor Stanić ponovi biti direktor LKS.
„Njihov legitimitet proizlazi iz vrlo malog broja kolega koji su ih podržali, dok su gotovo svi kandidati koji su se izjasnili kao nezavisni imali najmanje trocifren broj glasova. To znači da je legitimitet ljudi koji su podržali profesora Srdanovića veoma značajan. Sam profesor imao je najveći broj glasova u celoj Srbiji kao pojedinac koga su kolege želele da vide u Lekarskoj komori Srbije, a kasnije i na mestu direktora Lekarske komore. To je jednostavno činjenica”, navodi lekar Slobodan Šajinović za Mašinu.
Javna sednica, privatno obezbeđenje
Sednica je juče protekla tenzično – uz policiju, onemogućavanje medija da izveštavaju iako je u pitanju javni događaj, pa i oštru diskusiju delagata.
Jedan od delegata na ovoj sednici, lekar iz Novog Sada, Slobodan Šajinović kaže za Mašinu da „zdravorazumski čovek prilikom dolaska na sednicu Lekarske komore Srbije očekuje dostojnu i pristojnu atmosferu”, ali da su njih pri dolasku dočekali pripadnici interventne jedinice policije.
„Pošto smo, nažalost, u prethodnom periodu navikli na njihovo prisustvo na svakakvim događajima, nismo se nešto preterano uzbudili zbog njihovog prisustva. Ali je činjenica da su oni bili tu, uz objašnjenje da su, zbog najave nekog skupa i potencijalnih problema, angažovani da se pojave. Na pitanje ko ih je pozvao, nismo dobili odgovor od pripadnika koji su se tu nalazili”, objašnjava on.
Ni privatno obezbeđenje u Hotelu M, u kom se sednica održavala, nije im odgovorilo na pitanje ko ih je angažovao.
Prvih sat vremena sednice je, navodi, proteklo u raspravi da li sednici mogu da prisustvuju, ako ne mediji, makar zainteresovana javnost, odnosno njihove kolege koje nisu delegati za LKS, ali jesu u pomoćnim odborima koji se kasnije biraju na sednici.
„Osnovni problem je bio – ko je zapravo izdao naređenje da se niko ne pušta unutra. Obezbeđenje nas je upućivalo na direktora Lekarske komore, gospodina Stanića, ili na predsedavajućeg. Predsedavajući je rekao da ne zna o čemu se radi, direktor je rekao da ni on ne zna o čemu se radi, a obezbeđenje je tvrdilo da samo postupa po nalogu”, navodi Šajinović i dodaje da su, naposletku, kolege puštene da prisustvuju sednici, ali ne i mediji.
Evaluiraćemo rad direktora, stvari moraju da budu drugačije
Za neke od delegata, koji su podržali doktora Stanića, navodi Šajinović, bilo je neobično da se vodi ozbiljna diskusija, kaže Šajinović.
„Govorilo se da se nikada nije desilo da se na sednici Lekarske komore Srbije vodi toliko intenzivna rasprava. Međutim, ono što je za neke izgledalo kao ‘cirkus’, zapravo je bio dijalog koji podrazumeva emocije, napetost i sučeljavanje različitih mišljenja”, navodi on.
Zbog poslovnih obaveza, navodi Šajinović, veliki broj kandidata koji su na izborima učestvovali kao „nezavisni kandidati”, bili su onemogućeni da prisustvuju sednici.
„Bili smo svesni koliko je nezavisnih delegata prisutno na toj sednici, ali smo verovali da će nakon kvalitetno predstavljenog ekspozea profesora Srdanovića i diskusije u kojoj su učestvovale brojne kolege prevagnuti zdrava logika i želja za promenama”, kaže on.
Upitan kakvu atmosferu ubuduće očekuje u Lekarskoj komori, budući da nju sada čini velikim delom nezavisni kandidati, a da je direktor ostao doktora Stanić, Šajinović odgovara da će definitivno biti drugačije nego do sada.
„Činjenica je da imamo veliki broj ljudi koji su delegati u toj Skupštini. Evaluaciju rada direktora imaćemo nakon šest meseci, nakon godinu dana i kad god za tim bude potrebe. Pokretaćemo pitanja podrške koju u datom trenutku bude imao i postojaće konstantan pritisak da proveravamo način na koji radi”, navodi on.
Ističe da su oni, kao nezavisni kandidati, otvoreni za saradnju po pitanju zajedničkog rada u korist društva i članova Lekarske komore, ali da veliki broj njihovih kolega iz Beograda, Niša, centralne Srbije, Kosova i Metohije, kao i, kako kaže, gotovo 80-90 posto aktuelnog saziva Regionalne lekarske komore Vojvodine (RLKV), „smatra da stvari moraju da budu drugačije”.
„Zbog toga verujem da će se najveći deo promena u Lekarskoj komori Srbije generisati upravo iz našeg regiona, naravno uz saradnju i podršku kolega iz drugih regiona. Stvari više nikada neće biti iste. To možemo da obećamo. Naše kolege imaće transparentniji rad, bolji uvid u sve procese, bolju komunikaciju i, naravno, pokušaćemo da promenimo narativ o tome kako jedno zatvoreno društvo može da postane otvoreno”, zaključuje Šajinović.
Podsećamo, izbori za Lekarsku komoru Srbije i Regionalnu lekarsku komoru Vojvodine održani su polovinom aprila, a bili su, takođe, propraćeni prisustvomo policije.
D.S.
