Za Mihićev reizbor u zvanje glasalo je osam članova Senata Univerziteta u Novom Sadu, četvoro je bilo protiv, šestoro uzdržanih i jedan listić je bio nevažeći, saopštio je Vladimir Mihić na skupu podrške, koji je organizovan ispred Senata tokom današnje sednice.
Pre početka glasanja, članovi Senata su izglasali da glasanje za ili protiv Mihićevog rada bude tajno. Mihić tvrdi da je to bilo nezakonito.
„Mi ćemo, naravno, nastaviti pravnu borbu koliko možemo i gde možemo i šta možemo”, naveo je on.
Objasnio je da je prvi korak ulaganje žalbe proširenom Senatu, ali da ne očekuje da će tu odluka biti drugačija jer to telo čine većinom isti ljudi. Nakon što prošireni Senat, kako se pretpostavlja, potvrdi odluku Senata, Mihić će podneti tužbu Upravnom sudu.
„Videću šta ću dalje i da li ću čekati tu odluku ili ću možda potražiti neki drugi posao”, rekao je Mihić.
Senat je najviši stručni organ Univerziteta u Novom Sadu, ima 23 člana i čine ga rektor, četiri prorektora, dekani, direktori instituta i student prorektor, dok prošireni sastav Senat čine članovi Senata i Saveta univerziteta, organa upravljanja Univerzitetom.
Mihić je poručio svima onima koji ostaju na fakultetima, da postave pitanje svojim dekanima zašto je do ovoga došlo i zašto su glasali tako kako su glasali. Pozvao je da se ne nagađa ko je kako glasao od članova Senata.
„Meni je, eto, igrom slučaja, sutra poslednji čas na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu posle 24 godine i nešto malo više rada. Bar za sada, što ne znači da se za godinu, dve, tri nećemo opet videti. Srešćemo se opet, valjda negde, ako ne na fakultetu, onda na ovom kampusu. To nam bar ne mogu zabraniti”, poručio je Mihić okupljenima ispred Rektorata i zahvalio se na podršci.
Inače, fakultetsko i univerzitetsko stručno telo – Izborno veće Filozofskog fakulteta i Stručno veće za društvene nauke Univerziteta u Novom Sadu, koji daju ocenu o zadovoljenim kriterijumima za izbor u zvanje, pozitivno su se izjasnili o izveštaju Komisije za ocenu ispunjenosti uslova za izbor Mihića u zvanje.
Podsećamo, dekan DIF-a Patrik Drid je u svom prigovoru na Mihićev rad zamerio to što je on „svojim javnim nastupima u medijima i objavama na društvenim mrežama podržavao i promovisao aktivnosti koje su dovele do blokade i obustave nastave na visokoškolskim ustanovama.“
Akademska mreža Slobodan univerzitet upozorila je ranije da ovaj slučaj uvodi celokupan univerzitet i njegove zaposlene u stanje pravne neizvesnosti u kojem politička podobnost postaje merilo vrednovanja naučnih i pedagoških sposobnosti profesora.
Drid je ranije uložio i prigovore na rad bivše profesorke Filozofskog fakulteta Jelene Kleut, nakon čega ni ona nije izabrana u zvanje i prestala je da radi na fakultetu u januaru ove godine. Trenutno se taj postupak vodi pred Ustavnim sudom.
Studenti su tada, nakon odluke Senata, blokirali Filozofski fakultet, ali je policija istog dana, na poziv dekana Filozofskog fakulteta Milivoja Alanovića, intervenisala i nasilno izbacila studente, profesore i novinare sa fakulteta.
D.S.
