Sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o Predlogu za glasanje o nepoverenju Vladi zakazana je za ponedeljak u 10 časova i to će biti jedina tačka na dnevnom redu te sednice.
Predlog da se o ovoj temi raspravlja u Narodnoj skupštini podnelo je više od 60 opozicionih poslanika još u februaru, zbog skidanja zaštite kulturnog dobra sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka protiv ministra kulture Nikole Selakovića, koji se vodi zbog tog slučaja.
Iako je vlast izbegavala da održi ovu sednicu, to je blokiralo mogućnost raspisivanja parlamentarnih izbora, pa se sada postavlja pitanje da li se sednica održava kako bi se izbori uskoro raspisali.
Dodatno, juče su zahtev da se raspravlja o nepoverenju Vladi podneli i poslanici Srpske napredne stranke (SNS).
Politikolog Luka Petrović navodi za Mašinu da ne veruje da bi SNS dozvolila da Vlada padne na ovakav način, odnosno na osnovu toga što je opozicija inicirala glasanje o nepoverenju.
„Ukoliko budu želeli da raspišu vanredne parlamentarne izbore, odnosno ukoliko budu morali da nađu neki mehanizam, pronaći će neki drugi mehanizam za obaranje vlade. Ne verujem da bi oni dopustili da javnost stekne utisak da je opozicija nešto pokrenula i da je zbog toga Vlada pala”, objašnjava Petrović.
Profesorica Fakulteta političkih nauka (FPN) i narodna poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević objašnjava za Mašinu da nije istina da zbog ovog zahteva opozicije i neodržavanja sednice nije moglo da se ide na izbore do sada.
Premijer i Vlada su, kaže, mogli da podnesu ostavke bilo kad u prethodnom periodu, i ukoliko se ne bi formirala nova Vlada u roku od 30 dana, išlo bi se na izbore.
Sednica o nepoverenju Vladi ustavno blokira samo opciju prema kojoj Predsednik Srbije na obrazloženi predlog Vlade raspušta Narodnu skupštinu, objašnjava ona.
Moguće je, kaže, da nakon što vladajuća većina izglasa nepoverenje Vladi vrlo brzo nakon toga, ta ista Vlada da obrazloženi predlog predsedniku države, pa da će on da raspiše izbore.
„Kad se završi sednica o nepoverenju, ova opcija je dostupna i onda je manevarski prostor SNS veći da raspiše izbore za datum koji izabere”, objašnjava ona.
Što se tiče termina izbora, politikolog Petrović kaže da postoji više tih indikatora da je moguće njihovo održavanje do kraja godine, ali podvlači da je teško predvideti koji će sledeći potez povući vlast.
Dodaje, vlast se nalazi u izuzetno nelagodnoj situaciji trenutno jer, navodi, deluje da nemaju većinu u društvu i da vagaju šta je najbolja taktika za njih.
„U nekim scenarijima razdvajanje parlamentarnih i predsedničkih izbora ima smisla, jer na predsedničkim izborima oni imaju daleko manje šanse da pobede zbog prirode tih izbora. Možda je njihova logika da pokušaju nekako da pobede na parlamentarnim izborima, da to demotiviše opozicione birače i onda da pobede na predsedničkim”, navodi Petrović i ponavlja da mu se čini da iz dana u dan vagaju šta je najbolja taktika.
Šta opozicija očekuje od sednice?
Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) i narodni poslanik Pavle Grbović kaže da je vlast posegla za neobjašnjivom „pravnom akrobatikom” kako bi sednicu koja je već započeta pre nekoliko meseci nastavila krajem jula i time, kako kaže, „sa svojih leđa skinula teret obaveze da se ta rasprava održi”.
Smatra da je termin tendenciozno biran kako bi se „jedna važna i za njih teška rasprava” održala tokom godišnjih odmora kada je zainteresovanost za politiku na minimumu.
„Očekujem još jednu rundu prebrojavanja ko se od opozicionih poslanika nije pojavio i ostale besmislene trikove režima”, zaključuje Grbović.
Sednica o nepoverenju Vladi biće, navodi za Mašinu narodni poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Stefan Janjić, prilika da se pokaže da li Narodna skupština zaista vrši svoju ustavnu funkciju kontrole izvršne vlasti ili je „svedena na puko potvrđivanje odluka Vlade”.
„Ne očekujemo da će vladajuća većina glasati za smenu sopstvene Vlade, ali očekujemo da građani čuju činjenice koje nedvosmisleno pokazuju da ova Vlada više nema ni politički ni moralni kredibilitet da upravlja državom”, navodi Janjić.
Ni Biljana Đorđević, narodna poslanica Zeleno-levog fronta i profesorica FPN-a ne očekuje da vladajuća većina glasa za nepoverenje Vladi.
Narodni pokret Srbije je, navodi poslanica Ana Jakovljević, spreman da građane podseti na sva nepočinstva i ponašanja ove vlasti koja su nedostojna građana Srbije.
Šta će biti glavni argumenti opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi?
Od trenutka kada je inicijativa za izglasavanje nepoverenja podneta, Vlada je svojim postupcima samo pružila dodatne argumente u prilog njenoj smeni, smatra poslanik stranke SRCE Stefan Janjić.
„Naši argumenti neće biti političke parole, već činjenice. Govorićemo o urušavanju vladavine prava, sistemskom slabljenju institucija, odsustvu političke odgovornosti, raširenoj korupciji, pritiscima na medije i građane, lošem upravljanju javnim resursima, ekonomskim problemima sa kojima se građani svakodnevno suočavaju, kao i o spoljnopolitičkim potezima koji Srbiju sve više udaljavaju od evropskog puta i narušavaju njen međunarodni kredibilitet”, obrazložio je Janjić.
Svima je, smatra poslanica ZLF-a Biljana Đorđević, jasno da ova Vlada nema poverenje građana i da ga nikad nije ni imala jer je formirana u trenucima, kako kaže, najvećeg pada društvenog legitimiteta režima.
„Ova Vlada iza sebe ostavlja fingiranje da uopšte imamo premijera, koji je toliko malo u Narodnoj skupštini, koji generalno tako malo govori i tako malo, ako uopšte, odlučuje da možda deluje neozbiljno da se bavimo njegovom odgovornošću za rad njegove Vlade – ali to šta sve nije uradio a prihvatio je da bude na čelu Vlade ga ne abolira. On je formalno odgovoran, a do sada nije pokazao da ikakva odgovornost u Vladi postoji”, smatra Đorđević.
Slučaj Generalštab i krivični postupak protiv ministra Selakovića biće, navodi poslanik PSG-a Pavle Grbović, svakako jedna od važnijih tema, ali smatra da to nije „ni jedini ni najveći greh ove Vlade”.
„Ova Vlada ne ume, neće, ne može i ne sme da se obračuna sa organizovanim kriminalom i ne može da preseče duboke korene kojim su kriminal i bezbednosni sektor povezani. Te strukture se ne plaše Vlade Đura Macuta već im ista služi za podsmeh, a to je tragično”, navodi on.
Smatra da je Srbija tokom mandata ove Vlada postala „teški autsajder po pitanju evropskih integracija” i kaže da će ovim tempom naš zaostatak za Crnom Gorom i Albanijom biti samo veći.
„Đuro Macut kao čovek koji dolazi iz akademske zajednice sa budističkom mirnoćom posmatra pokušaj eutanazije državnih univerziteta i kafkijanske procese koji se vode protiv intelektualaca u Srbiji”, kaže Grbović dodajući da je ova Vlada ne može da prevaziđe duboke društvene podele koje ne mogu da dovedu do rešavanja bilo kog konflikta i smatra da zbog toga „mora da ode”.
„Glavni argument je da ova vlast nema legitimitet i podršku građana, što je jasno pokazano masovnom pobunom studenata i građana, i ovakvoj Vladi mora biti izglasano nepoverenje i moraju biti raspisani izbori”, smatra poslanica NPS-a Ana Jakovljević.
Uz Selakovića, poslanici će u ponedeljak govoriti i o Bratini, Glišiću, Stankoviću, Paunović…
Opozicioni poslanici i poslanice ukazuju na to da su proteklih šest meseci, od kada je podnet Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi zbog slučaja ministra Selakovića, brojni drugi ministri doprineli utisku da je smena Vlade neophodna.
„Od momenta kada smo podneli zahtev za izglasavanje poverenja Vladi, kada su povod bili Nikola Selaković, Siniša Mali i Aleksandra Sofronijević, ostali ministri su se svojski potrudili da potvrde da je naš zahtev opravdan i da je ova Vlada apsolutno nedostojna građana Srbije”, navodi poslanica Ana Jakovljević i dodaje da su se u tome, kako kaže, naročito istakli Darko Glišić, Boris Bratina, Dejan Vuk Stanković, Dragan Glamočić i Snežana Paunović.
„Oni su svojim skandaloznim izjavama i ponašanjem pokazali bahatost i nepostovanje prema građanima Srbije”, smatra poslanica.
Umesto odgovornosti i smirivanja političkih tenzija, kaže poslanik stranke SRCE Stefan Janjić, svedočili smo „novim skandalima, neodgovornim izjavama i potezima koji nanose ozbiljnu štetu ugledu Srbije, kako u zemlji tako i u inostranstvu”.
Posebno zabrinjava, kaže on, izjava Snežane Paunović o etničkom čišćenju Albanaca na Kosovu, koja, smatra, predstavlja krajnje neodgovornu tvrdnju sa potencijalno ozbiljnim međunarodnim posledicama.
„Ništa manje problematična nije ni poseta ministra Bratine Teheranu radi prisustva sahrani Alija Hamneija, čime je poslata pogrešna politička poruka u trenutku izrazito složenih međunarodnih okolnosti. Tome treba dodati i izjavu ministra Darka Glišića da roditelji ne šalju decu na državne fakultete jer će se vraćati u kovčezima, što predstavlja nedopustivo širenje straha i retoriku koja je nespojiva sa odgovornošću nosilaca najviših državnih funkcija”, zaključuje Janjić.
Podsećajući na slučaj ministra Selakovića, poslanica ZLF-a Biljana Đorđević kaže da je imati ministra u svojoj Vladi koji vrši pritisak na v.d. direktore Zavoda da skinu status zaštićenog kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba „neviđen skandal i sramota”.
„Setimo se da su zbog toga doneti tzv. Mrdićevi zakoni, jer je Mrdić sam priznao da se zakoni menjaju kako bi se onemogućile istrage i hapšenja funkcionera vlasti”, kaže Đorđević.
Komentarišući izjavu ministra Darka Glišića, Đorđević kaže da je nepoznato koliko je naprednjaka svoju decu ispisalo sa državnih fakulteta, ali da je poznato da je upis na Univerzitet u Beogradu prošao najbolje u protekle tri godine i da ugled državnih univerziteta raste.
Ona podseća i na izjavu ministra informisanja Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubije studente, na, kako kaže, nezapamćeni skandal u vezi sa ubistvom na Senjaku, u koji je umešan bivši šef beogradske policije i reakciju ministra Ivice Dačića koji se nije ni obratio javnosti oko toga danima, kao i na ministarku Snežanu Paunović koja se, nakon izjave o etničkom čišćenju nad Albancima, izvinila predsedniku Aleksandru Vučiću umesto kosovskim Albancima i građanima Srbije
„Ne mogu da ne spomenem ministra osvete Dejana Vuka Stankovića koji smenjuje nepodobne direktore škola; vodi rat protiv državnih univerziteta, nezakonito osniva Fakultet srpskih studija u Nišu i ostavlja studente Filozofskog fakulteta u Nišu bez budžetskih kvota ignorišćući privremene mere Upravnog suda. Оvo je skup štetočina i nije problem govoriti o njihovom štetnom radu – nećemo imati dovoljno vremena da navedemo sve što su štetno uradili”, zaključuje Đorđević.
D.S.
