Direktor Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) Nebojša Zdravković najavio je nedavno da bi Srbija do kraja godine mogla da dobije tri nova univerziteta. Prema njegovim rečima, jedan od njih mogao bi da bude Univerzitet „Sveti Sava“, o čijem osnivanju se govori već duže vreme, drugi bi bio privatni univerzitet, dok bi treći mogao nastati spajanjem dve postojeće visokoškolske ustanove.
„Neko je pobrkao kvalitet i kvantitet“
Bivša dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu i redovna profesorka Natalija Jovanović smatra da osnivanje novih univerziteta nije odgovor na probleme sa kojima se suočava visoko obrazovanje u Srbiji.
„Sigurna sam da u ovom trenutku Srbiji nisu potrebna tri nova univerziteta. Posebno ne tako kako ih vidi režim koji radi sve da bi urušio visoko obrazovanje i obrazovanje uopšte“, kaže Jovanović.
Prema njenim rečima, ključni problem nije broj univerziteta, već kvalitet uslova u kojima rade postojeće ustanove.
„Potrebno je da se radi na kvalitetu obrazovanja. Države koje su najnaprednije kada je reč o društvenom razvoju izdvajaju značajan deo svog bruto nacionalnog dohotka upravo za unapređenje obrazovanja. Ovde je očigledno neko pobrkao kvalitet i kvantitet, kao da će veći broj univerziteta sam po sebi doneti bolje obrazovanje“, navodi ona.
Jovanović podseća da brojni fakulteti rade u neadekvatnim uslovima i da su ulaganja u postojeći sistem daleko potrebnija od osnivanja novih ustanova.
„Imamo studije hemije koje rade u uslovima nedostojnim 21. veka. Prirodno-matematički fakultet takođe funkcioniše u veoma lošim uslovima. Istovremeno vidimo kako pojedini fakulteti koje je zamislio režim preko noći dobijaju sredstva i privilegovan tretman“, ističe ona.
Ona ocenjuje da se na taj način pokušava stvaranje paralelnog sistema visokog obrazovanja, politički podobnog vlastima.
„Pokušava se da se na silu uspostave institucije koje će biti njihove ispostave, mesta na kojima će njihovi kadrovi sticati diplome bez stvarnog akademskog pokrića“, upozorava Jovanović.
Popović: NAT nije telo koje određuje razvoj univerziteta
Slične rezerve prema najavama novih univerziteta ima i bivša rektorka Univerziteta u Beogradu, profesorka emeritus Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Ivanka Popović.
Ona podseća da NAT nema ulogu da strateški određuje razvoj mreže visokoškolskih ustanova u Srbiji.
„NAT je izvršno telo koje proverava da li ustanove ispunjavaju propisane uslove. To nije telo koje definiše da li Srbiji treba novi univerzitet ili ne“, kaže Popović.
Prema njenim rečima, posebno je nejasno na osnovu kojih analiza i potreba se govori o osnivanju Univerziteta „Sveti Sava“.
„Jedino što znamo jeste da postoji memorandum između Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve koji predviđa mogućnost njegovog osnivanja. Ali to je i dalje samo ideja. Nije došlo do konkretne realizacije, niti je javnost upoznata sa procedurama koje bi trebalo da prethode takvoj odluci“, navodi ona.
Popović smatra da se zbog toga otvaraju ozbiljna pitanja o transparentnosti čitavog procesa.
„Ovde se vidi određena ishitrenost i postoje sumnje da li se poštuje celokupna uobičajena procedura. Naravno da Srbiji trebaju kvalitetne visokoškolske ustanove, ali se postavlja pitanje da li se ovo radi zbog kvaliteta obrazovanja ili zbog nekih partikularnih interesa“, ocenjuje ona.
Fakultet srpskih studija kao primer „nasilnog prekrajanja“
Govoreći o osnivanju Fakulteta srpskih studija u Nišu, koje je izazvalo višemesečne polemike u akademskoj zajednici, Popović ocenjuje da je reč o primeru političkog intervenisanja u prostor visokog obrazovanja.
„To je primer nasilnog prekrajanja prostora visokoškolskog obrazovanja u Srbiji“, kaže ona.
Posebno problematičnim smatra način na koji je nova ustanova nastala i kasnije funkcionisala.
„Cela stvar se završava apsurdom da je na kraju potpisan ugovor o saradnji između tog novonastalog fakulteta i Filozofskog fakulteta u Nišu. To pokazuje da čitava stvar nije bila dovoljno promišljena i da su se naknadno tražila administrativna rešenja za probleme koji su već nastali“, navodi Popović.
Ona ističe da niko ne osporava potrebu za razvojem identitetskih i nacionalnih studija, ali da takvi projekti zahtevaju ozbiljnu akademsku i društvenu raspravu.
„To nije nešto što se lomi preko noći. Takve odluke zahtevaju ozbiljno promišljanje i deo su šire nacionalne strategije o kojoj treba da postoji javna rasprava. Do te rasprave nije došlo“, smatra ona.
„Stvaranje poslušnika, a ne slobodnih građana“
I Jovanović i Popović povezuju procese u visokom obrazovanju sa širim odnosom vlasti prema univerzitetima, naročito nakon studentskih protesta i blokada koje su obeležile prethodne mesece.
Na pitanje da li u osnivanju novih fakulteta i univerziteta vidi pritisak na akademsku zajednicu, Popović odgovara potvrdno.
„Vladajuća stranka pokušava da podjarmi visoko obrazovanje kako bi služilo njenim sopstvenim potrebama, a ne javnom dobru i interesima građana“, kaže ona.
Prema njenom mišljenju, cilj takve politike jeste stvaranje politički lojalnog obrazovnog sistema.
„Pokušava se da se napravi ambijent koji stvara poslušnike Srpske napredne stranke i koji guši svaku kritičku misao, slobodnu misao i slobodnu volju budućih akademskih građana i članova akademske zajednice“, upozorava Popović.
Zbog toga, dodaje, pojedinačne odluke o novim fakultetima i univerzitetima ne mogu se posmatrati izolovano.
„Sve ovo zajedno – od osnivanja novih ustanova, preko najava novog zakona o visokom obrazovanju, pa do pitanja finansiranja – ukazuje na postojanje strategije kojom vlast pokušava da preuzme kontrolu nad svim segmentima javnog prostora. Danas je to posebno vidljivo u obrazovanju“, zaključuje Popović.
Najave novih univerziteta dolaze u trenutku kada akademska zajednica upozorava na pokušaje političkog uticaja na visoko obrazovanje, zbog čega pitanje nije da li Srbija može da dobije još tri univerziteta, već kakve će to institucije biti. Ako je cilj kvalitet obrazovanja, upozoravaju sagovornice Mašine, onda je prioritet ulaganje u postojeće fakultete, njihove nastavnike, istraživanja i studente. U suprotnom, novi univerziteti mogli bi ostati simbol jedne politike koja broj institucija povećava, dok istovremeno sužava prostor za kritičku misao koju univerzitet, po svojoj prirodi, treba da štiti.
A.Đ.
