Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izdalo je novu posebnu licencu kojom se kompaniji NIS omogućava nastavak operativnih aktivnosti zaključno sa 1. julom 2026. godine, saopštio je NIS.
„Ovom licencom omogućeno je održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje, kao i finansijska poravnanja“, navodi se u saopštenju kompanije.
U utorak je ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, potpisala Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem NIS-om.
Više o rezultatima pregovora možete pročitati na Mašini. Kako smo ranije pisali, ništa nije konačno dok ruski Gaspromnjeft ne pristane, a rok za postizanje sporazuma bio je juče, 16. juna.
Ugovor samo kupuje vreme
Istraživač saradnik na Institutu društvenih nauka Vasko Kelić za Mašinu kaže da je potpisivanje ugovora „predstava“ i da ništa od toga nije substancijalno koliko deluje.
„Naša Vlada, pošto ne želi da ide u nacionalizaciju, ne želi da ide u prinudnu upravu, bilo šta što bi se zamerilo Rusima – mislim da je ovo bio samo neki krajnji pokušaj da opet ostanu u okvirima koji su zadati, a da se da neki razlog OFAK-u, za makar još neko produženje“, navodi Kelić.
„Ja sam sam ubeđen da su ovo uradili, pre svega, da bi kupili još vremena. Njima je jasno da Gasprom, odnosno Rusi, nisu baš spremni da prodaju svoj deo i mislim da je ovaj ugovor sa MOL-om, to što su baš juče uradili, pred istek svih licenca, tajming deluje kao da su hteli OFAK-u da kažu: evo, vidite koliko se trudimo, dajte nam još malo vremena“, kaže Kelić.
Rusi ne žele da prodaju svoj udeo nikome
„Sve je moguće, ali posle ovoliko odlaganja i ovoliko gubljenja vremena, čini mi se da Rusi samo kupuju vreme i da odlažu i da zapravo ne žele da prodaju svoj udeo nikome, pa ni MOL-u“, smatra Kelić.
Sagovornik Mašine dodaje da se mora izvršiti mnogo jači pritisak da bi Rusi prodali svoj udeo – odnosno da bi sankcije morale da stupe na snagu.
„Sa druge strane nije jasno zašto je OFAK toliko blagonaklon. Ako njihov cilj da Rusi ne budu u vlasništvu, očigledno ova blagonaklonost nije pomogla za to, ali očigledno to nije njihov jedini cilj, možda čak ni glavni cilj. Možda je isto bitan cilj da budu u dobrim odnosima sa vlastima u Srbiji i generalno sa građanima Republike Srbije. Naravno, kad bi oni išli u pune sankcije, to bi baš negativno uticalo na ekonomiju Srbije“, uviđa istraživač.
Ukoliko se do 1. jula ništa ne desi, a Kelić sumnja da hoće, šanse su da se desi isto ono što se desilo krajem prošle godine, kada su na snagu stupile sankcije i više nije bilo dopremanja nafte.
„Prvi efekat je bio prekid proizvodnje naftnih derivata u Pančevu i to je dodatni udarac na bruto domaći proizvod (BDP). Dakle prvi efekat sankcija bi bilo smanjenje BDP-a i ekonomskog rasta, ali ne nužno i nestašice“, kaže istraživač i dodaje da je za nestašicu potrebno znatno više vremena, pošto Srbija ima različite rezerve.
„Ako se ovo produži i ako se ne nađe drugo rešenje koje bi zadovoljilo OFAK, onda su svakako moguće i neke nestašice. Ali ne verujem da će oni ići dotle jer to samo može da utiče na biračku percepciju, pogotovo kako se približavamo izborima“, navodi Kelić.
A.G.A.
