Mađarska kompanija MOL saopštila je danas da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma koji se odnosi na sticanje većinskog udela u NIS-u. Pregovori sa prodavcem i nadležnim institucijama i dalje su u toku kako bi se finalizovala predmetna transakcija, prenosi N1.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović juče je na svom Instagram nalogu napisala da je Srbija sa MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i da je postignut kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara (Shareholder Agreement) između Republike Srbije i MOL-a.
Kako je ministarka navela, ono što je dogovoreno između Srbije i MOL-a, između ostalog, jeste da ukoliko Gaspromnjeft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 posto udela u NIS-u, a američki OFAC odobri transakciju, država Srbija će kupiti dodatnih 5 odsto akcija u NIS-u, što će državi dati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za Srbiju.
„Članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imaće generalno veća ovlašćenja nego do sada u donošenju, ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Republiku Srbiju. Takav uticaj država Srbija nije imala od 2008. godine, kada je NIS privatizovan. Nastavljamo da radimo posvećeno na pronalaženju dugoročnog rešenja za NIS, a usled uvođenja američkih sankcija, za koje država Srbija, njena Vlada ili njeni građani nisu ništa krivi“, istakla je Đedović Handanović.
Ministarka je napisala da se mađarska strana se obavezala da će Rafinerija u Pančevu nastaviti da radi kao i do sada, sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija.
Kako smo ranije pisali na Mašini, američke sankcije uvedene su 1. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji.
Kako je MOL pristao na sve?
Istraživač saradnik na Institutu društvenih nauka Vasko Kelić za Mašinu kaže da u svemu ima i dalje dosta nejasnoća i podseća da je ovde u pitanju samo uslovni sporazum, iako na prvi pogled vest lepo zvuči za javnost.
„Nepoznanica je, na primer, kako se sve to sad desilo odjednom. Prema izjavama zvaničnika, prvo smo čuli da MOL ne želi da prihvati uslove Srbije, ne želi da ima neka ograničenja u pogledu toga koliko bi Rafinerija i u kom kapacitetu trebalo da radi i tako dalje. Sada se odjednom objavljuje da je, kako deluje, MOL sve prihvatio – i onda naravno da je pitanje kako su oni to prihvatili, na osnovu čega, da li je dat neki ustupak zauzvrat koji nije ovde objavljen“, kaže Kelić i dodaje da je neophodno videti ceo ugovor da bi bilo jasno šta je tačno dogovarano.
Tanke šanse da se sporazum postigne do 16. juna
„Bez obzira na sve to, ovo je samo uslovan sporazum, ovo neće ništa važiti ako se ne dogovore MOL i Gasprom, to je zapravo glavno pitanje i to je sad ono što treba da se desi do 16. juna. Ja verujem da je manja šansa da se desi nego da se ne desi“, smatra Kelić, ostavljajući opciju i da do dogovora na kraju dođe.
Kelić ističe da mu je uvek interesantan način na koji Rusi komuniciraju, odnosno vrlo malo komuniciraju sa javnošću, za razliku od MOL-a i Vlade Srbije i uviđa da uvek postoji skepsa da li su Rusi zaista spremni da prodaju svoj udeo u NIS-u.
O pristupu i interesima Rusije u decembru smo razgovarali sa Mirkom Dautovićem, stručnjakom za međunarodne odnose, o čemu možete više pročitati na našem sajtu.
Iako je rok za postizanje dogovora 16. jun, Kelić navodi da je moguće i da OFAC, Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država, ipak produži rok.
„Ključno pitanje je da li će ovaj događaj sada, ovaj sporazum MOL-a i Vlade Srbije, da bude faktor za dodatni produžetak. Ne radi se samo o roku za pregovore između MOL-a i Gasproma, već i o roku za operativnu licencu NIS-a, da može da prima naftu. Ako se rok ne produži onda će stati dotok nafte“, ističe Kelić.
A.G.A.
