Dok predstavnici vlasti tvrde da se zakoni usklađuju sa preporukama Venecijanske komisije, sagovornici iz opozicije i pravničke struke ocenjuju da je reč o pokušaju da se poprave posledice loše osmišljene reforme, bez stvarnog odustajanja od političkog uticaja na pravosuđe.
Nije povratak na staro
Narodna poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić smatra da izmene koje su danas pred poslanicima ne predstavljaju vraćanje sistema u stanje pre usvajanja spornih zakona.
„Hoću da kažem da ovim sada izmenama koje su danas na dnevnom redu ne vraćamo se na staro stanje koje je postojalo pre takozvanih Mrdićevih zakona jer ostaju neke štetne stvari“, rekla je Jerinić.
Ona kao primere navodi položaj Tužilaštva za visokotehnološki kriminal i nerešen status tužilaca koji nisu vraćeni u Tužilaštvo za organizovani kriminal.
„To se odnosi kako na ta neka preostala upućivanja u Tužilaštvo za organizovani kriminal koja nisu obnovljena, ali takođe odnosi se i na položaj recimo ovog Tužilaštva za visokotehnološki kriminal koje je ranije bilo posebno tužilaštvo, a sada je samo odeljenje“, navela je ona.
Prema njenim rečima, problem nije samo u sadržaju zakonskih rešenja već i u posledicama koje su ona već proizvela tokom nekoliko meseci primene.
„Treba imati u vidu ne samo to da nisu poništeni svi efekti i da neće biti stavljene van snage sve te odredbe, nego treba imati u vidu i protek vremena. Prosto prošlo je evo sada četiri meseca i za to vreme smo imali negativne efekte tih zakona“, upozorava Jerinić.
Venecijanska komisija i „vađenje fleka“
Dodatnu pažnju izazvale su tvrdnje predsednika Sindikata sudske vlasti Nemanje Đurića da se tekst zakona koji je upućen Venecijanskoj komisiji razlikuje od verzije koja se našla pred narodnim poslanicima.
Jerinić kaže da je takva mogućnost ne bi iznenadila.
„Mene to ne čudi. Očigledno se to radi i mogli ste da vidite kako se manipuliše tim mišljenjima Venecijanske komisije. Kad Ana Brnabić i ministar Vujić o tome pričaju, ispada da su tamo ljudi pali u nesvest u Venecijanskoj komisiji koliko su dobra ta zakonska rešenja, a u stvari se tu vade fleke imajući u vidu kritike koje su stigle sa raznih strana“, ocenila je ona.
Po njenom mišljenju, osnovni cilj izmena ostaje isti.
„Suština je u tome da oni žele da ili stave pod kontrolu tužilaštvo pre svega, jer se izmene najviše odnose na tužilaštvo, ili ako je moguće da uspore tužilaštva u konkretnim nekim istragama“, rekla je Jerinić.
Zakoni nastali iz političke potrebe
Sličnu ocenu iznosi i advokat Rodoljub Šabić, koji smatra da je čitava priča od početka bila vođena političkim, a ne pravnim motivima.
„Od samog početka bilo je potpuno jasno da ti zakoni, ako se zovu Mrdićevi, zapravo dolaze sa vrha vlasti i da imaju za cilj da obezbede ostvarivanje nekakvih interesa koji nemaju mnogo veze sa ustavom zajemčenom samostalnošću tužilaštva“, rekao je Šabić.
On podseća da je formalni predlagač bio narodni poslanik upravo kako bi se izbegle procedure koje bi važile da je predlagač bila Vlada.
„Mrdić je tu predlagač zapravo samo zbog toga da bi se izbegle nekakve obaveze koje bi inače Vlada kao predlagač imala. Pre svega da bi se izbegla javnost i inkluzivnost i da bi se otklonila mogućnost da se javno raspravlja o tim rešenjima“, smatra Šabić.
Prema njegovoj oceni, ni nakon prvog negativnog mišljenja Venecijanske komisije vlast nije bila spremna da odustane od spornih rešenja.
„Na osnovu tog prvog mišljenja najbolje rešenje bilo je zakone staviti van snage i vratiti se u prvobitnu poziciju. Vlada se sada upustila u nekakvo popravljanje tih zakona, prihvatajući instrukcije Venecijanske komisije, ali ni to nije uradila konsekventno“, rekao je on.
Spor oko međunarodne saradnje
Jedna od odredbi koja je izazvala najviše kritika jeste ona prema kojoj tužilaštvo međunarodnu saradnju ostvaruje uz saglasnost ministra pravde.
Šabić smatra da je takvo rešenje u direktnoj suprotnosti sa ustavnim položajem tužilaštva.
„To je potpuni nonsens. Ustav definiše tužilaštvo kao samostalan organ. Kako neko ko je samostalan može da sarađuje s bilo kim i ostvaruje bilo kakvu saradnju samo ako mu to odobri neki drugi organ izvršne vlasti?“, pita Šabić.
Upravo je ta odredba postala simbol šire rasprave o granicama političkog uticaja na pravosuđe. Kritičari tvrde da formalno usklađivanje sa evropskim preporukama ne menja činjenicu da su pojedina rešenja zamišljena tako da izvršnoj vlasti ostave mogućnost kontrole nad radom tužilaštva.
Šteta koja ostaje
I Jerinić i Šabić upozoravaju da se rasprava ne može svesti samo na pitanje budućih zakonskih rešenja jer su posledice već nastupile.
„Šteta koja je napravljena ostaje. Ostaje šteta i po realno stanje u tužilaštvu i po ugled zemlje“, ocenjuje Šabić.
Po njegovom mišljenju, dok se mesecima vodi rasprava o reorganizaciji tužilaštva, brojni važni slučajevi ostaju bez odgovora.
„U čitavom nizu slučajeva o kojima bi morali da se bavimo ozbiljno kao odgovorna država zapravo se niko ne bavi“, rekao je on.
Sličan stav iznosi i Jerinić, koja smatra da su posledice spornih zakona vidljive upravo u trenutku kada se pred pravosuđem nalaze predmeti od velikog javnog interesa.
A.Đ.
