Radna grupa formirana je kako bi pripremila izmene zakona iz oblasti pravosuđa, pre svega u svetlu brojnih primedbi koje su na ova rešenja iznete kako u domaćoj stručnoj javnosti, tako i od strane međunarodnih institucija. Kako se navodi u tekstu Nedeljnika, očekuje se da ovaj radni tim analizira postojeće zakone i predloži korekcije koje bi trebalo da ih usklade sa evropskim standardima.
„Mrdićevi zakoni“ obuhvataju više ključnih propisa koji uređuju funkcionisanje sudova i tužilaštava, uključujući Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o sudijama i druga sistemska rešenja u oblasti pravosuđa. Njihovo usvajanje u Skupštini Srbije ranije je izazvalo oštre reakcije dela stručne javnosti, koja je upozoravala na moguće posledice po nezavisnost pravosuđa i ravnotežu između grana vlasti.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da je upravo Uglješa Mrdić, kao predlagač ovih zakona, sada deo Radne grupe koja treba da radi na njihovim izmenama. Kritičari ovakav potez vide kao potencijalni sukob interesa ili bar kao signal da bi izmene mogle biti ograničenog dometa, dok predstavnici vlasti tvrde da je njegovo učešće važno zbog poznavanja materije i zakonodavnog procesa, piše Nedeljnik i dodaje da je i Evropska komisija zatražila da „Srbija u najkraćem mogućem roku u potpunosti sprovede sve preporuke Venecijanske komisije i u međuvremenu obustavi primenu pravosudnih zakona“.
Formiranje Radne grupe dolazi nakon što je Venecijanska komisija objavila mišljenje o ovim zakonima, u kojem je iznela niz ozbiljnih zamerki i preporuka za njihovu izmenu. Kako je takođe objavio Nedeljnik u posebnom tekstu, Komisija je formulisala devet ključnih preporuka koje se odnose na jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnosti tužilaštva i smanjenje političkog uticaja na pravosudni sistem.
Ona je u svom izveštaju ukazala na niz problema – od načina na koji su zakoni doneti, bez dovoljno inkluzivne javne rasprave i konsultacija sa stručnom javnošću, do samog sadržaja pojedinih odredbi koje mogu imati uticaj na nezavisnost pravosuđa i samostalnost tužilaštva. Poseban akcenat stavljen je na potrebu smanjenja potencijalnog političkog uticaja u pravosudnom sistemu, kao i na jačanje institucionalnih garancija za nezavisno postupanje sudija i tužilaca.
Među preporukama se posebno izdvajaju potreba za transparentnijim izborom nosilaca pravosudnih funkcija, jasnijim definisanjem nadležnosti institucija, kao i uključivanjem šire stručne javnosti u proces donošenja zakona. Ukazano je i na to da su pojedina rešenja usvojena bez dovoljno inkluzivne javne rasprave, što dodatno dovodi u pitanje njihovu legitimnost.
Kako piše Nedeljnik, Radna grupa bi u narednom periodu trebalo da pripremi konkretne predloge izmena, koji će zatim biti upućeni u skupštinsku proceduru. Ishod tog procesa biće važan ne samo za stanje u pravosuđu, već i za dalji tok evropskih integracija Srbije, imajući u vidu da se od vlasti očekuje da uvaži preporuke međunarodnih tela poput Venecijanske komisije.
Ministarstvo pravde je u najavilo u saopštenju da će u sredu i četvrtak, 6. maja i 7. maja, u Domu Narodne skupštine, organizovati javno slušanje zakona iz oblasti organizacije pravosuđa, u vezi sa mišljenjem eksperata Venecijanske komisije.
Podsećanja radi, set propisa poznat kao „Mrdićevi zakoni“ obuhvatio je izmene više ključnih pravosudnih akata, među kojima su Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kao i Zakon o sudijama i Zakon o Visokom savetu tužilaštva.
A.Đ.
