Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izradilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju,. Javna rasprava o Nacrtu zakona sprovešće se u periodu od 15. juna do 6. jula 2026. godine.
Nacrt zakona vrši definisanje uslova za sticanje prava na starosnu penziju profesionalnih vojnika, preciziranje odredaba kojima se uređuje postupak ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, pravno-tehničko usaglašavanje pojedinih odredaba radi njihove primene sa što manje tumačenja, kao i usaglašavanje pojedinih odredaba sa propisima Evropske unije (EU).
Odredbe koje se odnose na usaglašavanje sa propisima Evropske unije primenjivaće se od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji ovog zakona primenjuju se od dana pristupanja Republike Srbije EU.
Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata (KSS) Ivica Cvetanović za Mašinu kaže da su, kada je ovaj Nacrt u pitanju, na delu kozmetičke izmene i da se ništa ključno neće promeniti. Jedna od ključnih primedbi odnosi se na penale za prevremen odlazak u penziju.
Penali: Kazna za ljude koji rano počeli da rade
U Nacrtu se ne pominje inicijativa za ukidanje trajnih umanjenja (penala) za korisnike prevremene starosne penzije. Jedan od predloga bio je da se penali ukinu kada korisnici navrše 65 godina života.
Penali su postojali i ranije, kaže predsednik KSS-a Ivica Cvetanović. Međutim, pre su postojala dva uslova: godine staža i godine života.
„Uslov ,godine staža‘ je praktično izbrisan, a uvedeni su trajni penali za ljude koji imaju manje od 65 godina“, podseća Cvetanović.
Predlozi koje su predstavnici sindikata nudili podrazumevali su da se nakon 65. godine ukidaju penali, ali to nije usvojeno.
„Imate ljude koji imaju 43-45 godina radnog staža na primer, a nemaju 65 godina života, jer su ranije počeli da rade. I oni ne mogu da dobiju punu penziju – što je problem. To nije dobro i nije normalno, u bilo kom društvu“, kaže Cvetanović.
Ministarstvo nije uvažilo predloge ukidanja penala
U periodu od 2. do 17. aprila 2026. godine Ministarstvo je sprovelo fazu konsultacija u toku izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Konsultacije su organizovane putem internet stranice Ministarstva i Portala eKonsultacije, metodom prikupljanja pisanih komentara. Među pet komentara koji se nalaze u izveštaju Ministarstva, četiri se odnose na ukidanje umanjenja prevremene starosne penzije.
Kako se u Zakonu navodi, visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije umanjuje za 0,34 posto za svaki mesec do navršenih 65 godina života.
Komentar priložen na sajtu eKonsultacije glasi: „Oštećeni su oni koji imaju 40 i više godina radnog staža a nemaju godine života, realno bi bilo da se sa navršenih 65 godina života umanjenje ukine“.
Još jedan predlog na sajtu eKonsultacije podseća da je i Socijalno-ekonomski savet (SES) prihvatio inicijativu za ukidanje trajnih penala, te da je primetno je da se ova odredba ne nalazi u trenutnoj radnoj verziji Nacrta objavljenoj na portalu eKonsultacije.
„Postojeće zakonsko rešenje po kojem je umanjenje od 0,34 posto mesečno trajno, nepravedno kažnjava građane koji su otvarili pun radni staž, ali su u penziju otišli pre 65. godine života“, glasi komentar.
Ministarstvo je na sve komentare odgovorilo na isti način.
Dostavljeni predlozi nisu prihvaćeni, kako se navodi, iz razloga što su u suprotnosti sa ustanovljenim pravcem razvoja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, koji podrazumeva stimulisanje dužeg ostanka u osiguranju.
„Pored toga, ukazujemo i na činjenicu da je institut prevremene starosne penzije upravo zasnovan na principu trajnog umanjenja visine prevremene starosne penzije, čime se obezbeđuje aktuarska pravičnost pri ostvarivanju prava na penziju“, piše u odgovoru Ministarstva.
Sluha za primedbe nije bilo ni ranije, kaže Cvetanović i dodaje da su odgovori države bili su nesuvisli i nezadovoljavajući za radničku klasu.
Problema je mnogo
Predsednik sindikata kaže da je Zakon pre izmena 2015. bio znatno bolji i da ga treba vratiti. Kako Cvetanović dodaje, pored penala, svakako ima više odredbi kojima bi se trebalo pozabaviti: minimalna penzija, uvećanja u odnosu na inflaciju i potrošačku korpu i druge.
Na Mašini smo pisali o tvrdnjama predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić da, otkako je Srpska napredna stranka na vlasti, penzioneri sve bolje žive.
Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije (CPE) je tada za Mašinu rekao da samo treba pogledati obračun plate za život koji izrađuje CPE. Taj obračun pokazuje šta je ono što je zaista potrebno za dostojanstven život u Srbiji, a poslednji je, 2025. godine, iznosio 150.670 dinara.
„Pa sad kada to uporedimo sa prosečnom penzijom koja je 56.000 dinara vidimo da penzija pokriva tek negde oko 30 odsto onoga što bi bio dostojanstven život“, naveo je on.
U govoru održanom na protestu na Slaviji, sindikalni rukovodilac u penziji, Jugoslav Ristić, rekao je i da su penzije u Srbiji su danas na istorijskom minimumu, pisali smo.
„Danas su vaše penzije 48 procenata od prosečne zarade, a 2003. godine one su bile 73 procenta, iako je sada povoljniji broj radnika u odnosu na broj penzionera. To je politička odluka da vi budete u tom stanju u kome jeste“, rekao je on obraćajući se najstarijim građankama i građanima na skupu.
A.G.A.
