Naš sagovornik navodi da realni pokazatelji nisu dobri. Prosečna penzija u Srbiji iznosi oko 56.000 dinara sa najnovim povećanjem koje je stupilo na snagu krajem prošle godine. Međutim, to je daleko od onoga što je dovoljno za život, navodi Simović.
„Ana Brnabić je rekla da sve više mogu, ali nije nam rekla da li zaista mogu da pokriju ono što su troškovi života. Ona je poredila penzije u Srbiji sa penzijama recimo u Hrvatskoj. U Hrvatskoj su prosečne penzije negde oko 700 evra, u Srbiji su oko 470, dakle značajnije je bolji standard penzionera u Hrvatskoj. Generalno je u Hrvatskoj bolji standard nego u Srbiji“, navodi Simović.
Prosečna penzija pokriva tek polovinu prosečne plate
Ali, dodaje Simović, ni u Hrvatskoj penzioneri ne žive, kako je naveo, baš sjajno sa 700 evra i tamo isto prosrečna penzija pokriva tek polovinu prosečne plate što je ista situacija praktično i u Srbiji, da prosečne plate su negde oko 112.000 dinara neto dok su prosečne penzije tih 56.000 dinara.
„Ono što su mnogo drastičniji pokazatelji i ono na šta treba konstantno skretati pažnju, jeste da su minimale penzije značajno manje od onoga šta je prosek, pa je tako minimalna penzija od decembra prošle godine bile tek negde oko 31.000 dinara, dakle oko 260 evra što je izrazito niska cifra, ali u još gorem položaju su poljoprivrednici, dakle poljoprivredne penzije su oko 24.000 dinara, odnosno oko 200 evra. Samo neka ljudi zamisle šta mogu za mesec dana sa 24.000 dinara“, navodi Simović.
Upitan koliko zapravo prosečna penzija u praksi može da pokrije troškova života, Simović navodi da se Centar za politike emancipacije poziva na obračun plate a život.
Taj obračun, tvrdi Simović, pokazuje šta je ono što je zaista potrebno za nekakav dostojanstven život u Srbiji. „Poslednji obračun koji je Centar za politike emancipacije objavio 2025. godine kaže da je plata za život 150.670 dinara. Pa sad kada to uporedimo sa prosečnom penzijom koja je 56.000 dinara vidimo da penzija pokriva tek negde oko 30 odsto onoga što bi bio dostojanstven život.“
Naš sagovornik dodaje da kada govorimo o minimalnim ili penzijama poljoprivrednika ovaj procenat je daleko niži i navodi da čak i kada bismo poredili sa visinom prosečne potrošačke korpe, procenat koji penzija pokriva je daleko niži.
Obračun plate za život, o čemu ste ranije mogli da čitate na Mašini, obuhvata one troškove koji su potrebni tročlanom domaćinstvu. Kako navodi naš sagovornik, oni uključuju stanovanje, hranu, odeću, komunalije, telekomunikacije, transport, kulturu i mogućnost odlaska na odmor.
Minimalne penzije su ispod praga rizika od siromaštva
Upitan da prokomentariše to da podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da svaki četvrti penzioner živi na ivici siromaštva, Simović navodi da prema poslednjim podacima u riziku od siromaštva živi oko 20 odsto stanovništva generalno, ali upozorava da je prag rizika od siromaštva je jako nisko postavljen.
„Prag rizika od siromaštva kaže da jedna osoba koja ima na raspolaganju više od 35.600 dinara, nije siromašna. To je jako nisko postavljen prag, ali i takav prag koji je obračunat za 2024. godinu, što znači da je ta cifra do danas rasla. Kada je uporedimo sa onim šta je minimalna penzija, vidimo da su minimalne penzije danas ispod praga rizika od siromaštva za 2024. godinu. Možemo reći, sa statističkom sigurnošću da se ljudi koji primaju minimalnu penziju nalaze u siromaštvu. To je jedan podatak na koji je važno podsećati.“
Simović ističe i drugi podatak koji govori o tome šta su prihodi prosečnog domaćinstva u Srbiji. Prema poslednjim podacima iz Ankete o potrošnji domaćinstva se vidi da su prosečni prihodi domaćinstava u Srbiji oko 97.000 dinara. „Ono što je važno napomenuti jeste da od tih 97.000 dinara 30 odsto u tom prihodu učestuju penzije. Dakle, penzije i dalje, baš zbog niskih zarada, značajno pune budžet domaćinstava.
Naš sagovornik ističe da, ukoliko penzioneri žive sami, sa tim prihodima ne mogu da zadovolje svoje potrebe, ali da takve penzije češće funkcionišu kao neka vrsta dopune budžeta domaćinstva nego što mogu figurirati kao svota novca koja je dovoljna da ljudi prežive ili dostojanstveno žive, jel je u starosti nakon svojih godina i decenija provedenih na radu, zaključuje Simović.
I.P.
