Koliko je mleka u Srbiji zaista domaćeg porekla, koliki su realni troškovi proizvodnje, da li postoji neravnoteža pregovaračke moći između farmera i mlekara i da li je tržište konkurentno ili koncentrisano u rukama nekoliko velikih aktera – pitanja su na koja u javnom prostoru gotovo da nema preciznih odgovora.
Prof. dr Dragan Stanojević za Mašinu kaže da se, prema našim zakonima, cena mleka na tržištu formira slobodno, odnosno da se reflektuje odnos ponude i tražnje na tržištu.
„Najvažniji akteri na tržištu, ili bar oni koji bi trebalo da to budu, koji utiču na cenu mleka su proizvođači mleka i mlekare. Vrlo često se tu u vanrednim situacijama, koje nažalost nisu retke, umeša i država, dok udruženja zastupaju interese proizvođača“, dodaje prof. Stanojević.
Veliki raspon cena mleka koje proizvođači dobijaju je, prema rečima prof. Stanojevića, posledica konkurencije između mlekara u datom regionu i kvaliteta mleka koje proizvode.
„Što je više kupaca (mlekara) na tržištu to je i verovatnoća da proizvođači postignu bolje cene i obratno Kada je reč o nefer tržišnim udruživanjima poput kartela, bilo je reči o tome prilikom privatizacije određenih mlekara ali nikad nisu objavljeni rezultati istrage ako je bilo“, priča on.
Nezgodno je govoriti o prosečnim realnim cenama, jer se troškovi proizvodnje razlikuju od delova Srbije
On kaže da je jako nezgodno govoriti o prosečnim realnim cenama jer troškovi proizvodnje se razlikuju od dela Srbije gde se proizvodi – da li je to u Vojvodini, Mačvi ili brdsko-planinskom delu Srbije.
„Proizvodna cena mleka za manje porodično gazdinstvo je od 65 do 70 dinara sa svim uračunatim troškovima. Mlekare u ovom momentu, prema informacijama koje ja posedujem, plaćaju od 40 do 60 dinara, što je ispod cene koštanja i stavlja proizvođače mleka u nezavidan položaj. Cene mleka u EU iznose od 45 do 60 evrocenti, u proseku je oko 54 evrocenta, što je oko 64 dinara i više je u odnosu na cenu mleka kod nas“, dodaje on.
Na pitanje da li postoji značajna razlika u otkupnim cenama koje plaćaju velike mlekare naspram manjih preradnih kapaciteta, prof. Stanojević kaže da postoji razlika, ali da ne bi rekao da je ona značajna, jer se radi o nekoliko dinara. „U vremenima sa poremećenim tržištem, poput trenutnog, obično velike mlekare daju bolje cene i obratno kad postoji velika tražnja za mlekom manje mlekare daju bolje cene“, dodaje.
Prof. Stanojević kaže da uvoz apsolutno snižava otkupne cene mleka na domaćem tržištu.
„Najčešće se uvozi mleko u prahu i sirevi po damping cenama, koje znatno ispod realnih. To pravi problem mlekarama koje otkupljuju i prerađuju domaće mleko, jer da bi ostale konkurentne moraju da snize cenu sirovog mleka i to onda pada na teret proizvođača. U ovom momentu pred uvoza problem nam pravi i izvoz naših proizvoda, jer su mesto naših mlečnih proizvoda na tržištima CEFTE zauzeli jeftiniji proizvodi iz EU“, kaže on.
O izvozu mleka i mlečnih proizvoda kaže da ne raspolaže tačnim brojkama, jer se u javnosti čuju različite.
„Moja procena je da mi izvezemo 10-15% procenata godišnje proizvodnje i to na tržišta u okruženju: Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija čine naše najvažnija tržišta za izvoz mleka i mlečnih proizvoda.“
On kaže da najveći deo najveći deo proizvođača mleka ne pokriva svoje troškove sa cenom koju im plaćaju mlekare, te da im u proseku nedostaje oko 15 evrocenti po kg proizvedenog mleka. Mehanizam koji može da pomogne u ovom momentu jeste kontrolisan uvoz uz interventni otkup viška mleka i njegova prerada u mleko u prahu. Na ovaj način, kako kaže prof. Stanojević, može da se stabilizuje tržište u nekom kraćem periodu.
„Subvencije, bar na način kako se danas daju proizvođačima mleka, nisu najbolje rešenje jer da jesu mi ne bi smo danas bili u ovoj situaciji, jer imamo visoka direktna davanja za sektor proizvodnje mleka. Mislim da je ključ dugoročnog rešenja izgradnja partnerskih odnosa između mlekara i proizvođača uz posredovanje države i kontrolu tržišne utakmice.“
Prof. Stanojević kaže da svaka centralizacija na tržištu potencijalno vodi ka monopolizaciji i nefer tržišnim odnosima, tako i u ovom slučaju treba, kako ističe, ispitati da li postoji i da li je jedan od uzroka trenutne situacije. „Mada i veletrgovine i trgovine prodaje na malo mogu biti činioci ovog problema“, priča on.
Trenutni protesti poljoprivrednika vapaj da se čuje glas o njihovoj situaciji
Trenutni protesti poljoprivrednika su, po sudu prof. Stanojevića, vapaj da se čuje glas o njihovoj situaciji, da privuku pažnju javnosti i da ukažu na nezavidan položaj u kom su se našli.
„Zahtevi poljoprivrednika nisu najbolje definisani, jer potpuna zabrana uvoza nije moguća ne samo zbog kontra mera nego i zbog potreba našeg stanovništva, ali bi kontrolisani uvoz bio dobro rešenje. Nama u sektoru stočarstva, pa i cele poljoprivrede, su neophodna sistemska rešenja koja će omogućiti poljoprivrednicima da i u godinama koje dolaze budu uspešni u svom poslu, a stanovništvo naše zemlje dobro snabdeveno kvalitetnom i ekonomski pristupačnom hranom. Mislim da rešenje mora da se nađe u dijalogu svih aktera, poljoprivrednika, mlekara i ministarstava, jer u ovom momentu svi su na gubitku, od građana Srbije do poljoprivrednika“, kaže on.
On kaže da je tržište mleka u Srbiji malo i da su ovakvi poremećaji mogući, ali da nisu retki. Najbolje za jedno tržište bude otvoreno, da se tržišni odnosi formiraju na ponudi i tražnji, ali to je, prema mišljenju prof. Stanojevića, redak slučaj, pogotovu na tržištu poput našeg i ono traži selektivnu regulaciju, da bi izbegli ovakve udare.
Portal Glas Šumadije objavio je fotografiju na društvenim mrežama sa blokada poljoprivrednika u mestu Cerovac kod Kragujevca. Na fotografiji je bilo izloženo mleko „Moja Kravica“ od 0,968 ml čija je cena 148 dinara, dok je pored bilo mleko udruženja „Naše mleko“ koje je u balonu od 5l i čija je cena 130 dinara. Prof. dr Stanojević kaže da je ovo dokaz koliko su mali proizvođači u rubnim delovima Srbije ugroženi.
„Jer ako imate jednu mlekaru na određenom prostoru cena može biti i znatno ispod tržišne. Proizvođač mora da pomuze kravu svako jutro i veče, zbog zdravlja krave i njene dobrobiti i prinuđen je da mleko proda po bilo kojoj ceni, bolje i to nego da ga prospe. Ja iskreno nisam čuo da je nekom plaćena cena mleka ispod 40 dinara, tako da cena od 26 dinara za litar sirovog mleka je ispod svake ekonomske granice i dostojanstva“, završava on.
A.Đ.
