Istraživanje Južnih vesti je pokazalo da je Fakultet srpskih studija pravio greške od samog starta. Zakon o visokom obrazovanju jasno propisuje šta sve mora da se uradi prilikom osnivanja novog fakulteta ili izdvajanja studijskih programa, a čini se da cela procedura nije sprovedena kako treba, započinje priču novinarka Južnih vesti Ljubica Jocić u razgovoru za Mašinu.
Prema njenim rečima, mesecima unazad pokušavalo se sa ispravljanjem uočenih nedostataka, ali su se pritom otvarali novi problemi. Kako kaže, dokumentacija do koje su došle Južne vesti pokazala je da pojedine tabele nisu bile popunjene, kao i da pojedini profesori sa privatnih i stranih fakulteta nisu dostavili saglasnosti matičnih institucija za angažovanje na novom fakultetu.
„U dokumentaciji je navedeno da fakultet raspolaže sa dva amfiteatra, iako je u tom trenutku trebalo da deli prostor sa Filozofskim fakultetom. Uprkos svemu tome, dokumentacija je prošla proceduru, a Nacionalno akreditaciono telo dodelilo je visoku ocenu“, ističe ona.
Jocić dodaje da Fakultet srpskih studija nema pravo da upisuje master i doktorske studije, iako je dokumentacija podneta kao da takva mogućnost postoji. Istovremeno, Univerzitet u Nišu još nije formalno prihvatio novi fakultet pod svoje okrilje, mada se odluka o tome očekuje u narednom periodu.
„Najavljivano je da bi pitanje moglo da bude razmatrano na Senatu, ali se i dalje ne zna kada će se to dogoditi. Univerzitet se, nažalost, često ponaša kao netransparentna institucija“, smatra ona.
Govoreći o odluci Upravnog suda, Jocić naglašava da je reč samo o privremenoj meri.
„Vraćeno je prethodno stanje, ali to ne znači da je spor završen. Jedna bitka jeste okončana, ali Upravni sud tek treba da donese konačnu odluku. Kada će se to dogoditi i kakva će odluka biti, u ovom trenutku niko ne može da kaže“, navodi ona.
Dodaje da na Filozofskom fakultetu ne postoji protivljenje proučavanju srpske kulture, tradicije i jezika, već insistiranje da se svi postupci sprovode u skladu sa zakonom.
„Niko nije protiv osnivanja Fakulteta srpskih studija niti protiv izučavanja srpske tradicije, kulture i jezika. Problem je u načinu na koji je ceo proces vođen i u tome što nisu iskorišćeni institucionalni mehanizmi koji su postojali“, kaže Jocić.
Ćutanje univerziteta i fakulteta
Komentarišući odnos institucija prema javnosti tokom čitavog procesa, ona ocenjuje da je ćutanje postalo dominantan obrazac ponašanja.
„Univerzitet u Nišu je godinama negovao praksu zatvorenosti i netransparentnosti. Čelnici univerziteta često su izbegavali javne nastupe i odgovore na pitanja, kao da problem ne postoji ukoliko o njemu ne govore“, smatra Jocić.
Prema njenim rečima, sličan pristup imao je i Fakultet srpskih studija, čiji su predstavnici uglavnom nastupali u provladinim medijima, dok su izostajali argumentovani dijalog i odgovori na pitanja novinara.
„Umesto rasprave zasnovane na činjenicama, često se mogla čuti poruka da su kritičari protiv Srbije i Srba. Nije bilo mnogo prostora za argumente i dijalog“, ocenjuje ona.
Jocić smatra da ni uprava Filozofskog fakulteta nije uvek bila dosledna u komunikaciji sa medijima.
„Pokazalo se da razgovaraju sa javnošću onda kada im to odgovara. Bilo je situacija kada su novinari udaljavani sa sednica Nastavno-naučnog veća, što svakako ne doprinosi transparentnosti“, navodi ona.
Na kraju zaključuje da su sve strane u ovom procesu zatečene velikim interesovanjem javnosti i snažnim otporom koji se pojavio na Filozofskom fakultetu.
„Mislim da niko nije očekivao ovoliko interesovanje javnosti niti ovako veliki otpor na Filozofskom fakultetu. Upravo zato sada vidimo određenu nesnađenost svih aktera uključenih u ovaj proces“, zaključuje Jocić.
Kako bi im omogućila da odgovore na navode i iznesu svoj stav o daljim koracima Fakulteta srpskih studija nakon privremene mere Ustavnog suda, Mašina je pitanja uputila v.d. dekanu Fakulteta srpskih studija Slaviši Nedeljkoviću i upravniku Odeljenja za istoriju Miroslavu Pešiću. Do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli.
A.Đ.
