Cilj revizije je da se ispita da li su nadležni organi preduzimali odgovarajuće aktivnosti u cilju obezbeđivanja efikasnog rada domova za smeštaj odraslih i starijih u pružanju usluga socijalne zaštite.
DRI je izdala preporuke Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i domovima za smeštaj odraslih i starijih – subjektima revizije.
„Za efikasniji rad domova za smeštaj odraslih i starijih potrebno je unaprediti postojeći normativni okvir, uspostaviti odgovorno upravljanje u domovima za smeštaj i vršiti kontinuirani nadzor nad njihovim radom“, navodi se u izveštaju.
Ključni nalazi izveštaja
Državna revizorska institucija je u toku revizije utvrdila da:
Nadležni organi nisu preduzeli adekvatne mere za obezbeđivanje uslova za efikasan rad domova za smeštaj odraslih i starijih.
Domovi za smeštaj odraslih i starijih – subjekti revizije nisu u dovoljnoj meri organizovali rad u skladu sa principima odgovornog upravljanja, što može otežati efikasnu zaštitu korisnika.
Nadležni organi su delimično vršili inspekcijski nadzor nad radom domova za smeštaj odraslih i starijih, što stvara rizik da će izostati obezbeđivanje zakonitosti rada, poštovanje procedura i standarda za njihov efikasan rad.
Na Mašini smo pisali o uslovima u domovima za stare u Beogradu nakon poskupljenja u februaru 2026. godine, koje je došlo bez obrazloženja i iznenadilo mnoge.
„Ono što je činjenica jeste je da crepovi otpadaju sa starih delova krova, do te mere da, na primer, na jedno odeljenje može da se uđe samo sa drugog odeljenja jer je ceo ulaz zatvoren zato što je nebezbedan. To je tako sad već dugi niz godina, to je sad konstanta“, za Mašinu je tada rekla Marija, čija majka boravi u jednom beogradskom domu.
Na listama čekanja 35 posto više ljudi nego prošle godine
Na osnovu javno dostupnih podataka, uočeni su određeni problemi u oblasti domskog smeštaja odraslih i starijih od strane DRI:
Propisan kapacitet domova za smeštaj odraslih i starijih (100 mesta) ispunjava 28 posto ustanova, dok 53 posto ustanova raspolaže kapacitetom od 101 do 300 korisnika, a u pojedinim ustanovama smešteno je više korisnika od propisanog kapaciteta.
Prosečna popunjenost kapaciteta (javni i opšti sektor) bila je 80 posto. Na listama čekanja je bilo 35 posto više korisnika nego u prethodnoj godini, usled većeg broja zahteva sa procenom potreba za intezivnijom podrškom i zdravstvenom negom i nedovoljnih smeštajnih kapaciteta za ovu grupu korisnika.
Dalje, i dalje postoje ustanove koje ne omogućavaju pristupačnost svim svojim korisnicima (20 posto ustanova za smeštaj odraslih i starijih sa mentalnim, intelektualnim, telesnim ili senzorskim invaliditetom nema rampe), a 74 posto korisnika su osobe sa invaliditetom ili nekom drugom vrstom teškoće.
Posledice manjka zaposlenih
Prisutan je trend smanjenja broja radnika za četiri posto kao posledica primene normativa o načinu prijema i određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i Zakona o budžetskom sistemu, a tek oko 24 posto zaposlenih u ustanovama za smeštaj se stručno usavršavalo radi održanja i unapređenja kompetencija i kvaliteta stručnog rada, navodi se u izveštaju.
Željko iz Beograda, čija je majka u domu za stare, za Mašinu je u februaru istakao da je nedostatak zaposlenih najveći problem.
„Naše iskustvo sa zaposlenima, prvenstveno negovateljima je jako pozitivno. Oni su stvarno uglavnom vrlo ljubazni, trude se, međutim problem je što nema dovoljno zaposlenih. I ti ljudi tu imaju neke bedne plate koje verovatno ne mogu da zadovolje njihove živote potrebne a kamoli nešto drugo, a rade posao koji je nenormalno zahtevan. Tako da, u tom smislu, usluga je najbolja moguća u skladu sa uslovima. Međutim, uslovi su daleko od idealnih“, rekao je tada Željko.
Kako je Marija, sa kojom smo tada razgovarali, navela za Mašinu, nakon deset godina, koliko je njena majka u domu, čini joj se da sistem iz godine u godinu postaje sve više haotičan. Ona je istakla da u domovima za stare nisu samo penzioneri, već i osobe sa invaliditetom, u nedostatku adekvatnijih ustanova i njihove brojnosti.
„Elementarni uslovi – ko gde boravi, pod kakvim okolnostima – o tome se generalno ne vodi računa. A zašto? Zato što – ovo je nešto što znam iz razgovora sa zaposlenima u domu i socijalnim radnicima – zato što je broj zaposlenih daleko manji od neophodnog. Da bi ostvarivali minimum radnih zadataka, potrebno je da zaposle u svakom sektoru još 20 odsto ljudi, to mi je upravnica u jednom trenutku rekla“, kazala je Marija.
A.G.A.
