Rešenje o izmeni cena usluga ustanova socijalne zaštite objavljeno je 12. januara 2026. godine na sajtu Ministarstva za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, zamenivši rešenje iz 2024. godine koje predstavljalo prvo poskupljenje nakon devet godina.
Poređenjem rešenja iz 2026. i 2024. godine, cene usluga za sve kategorija korisnika (I-IV) poskupele su za 30 odsto. Za prvu kategoriju korisnica i korisnika – kojima je potrebna najveća podrška, mesečni izdatak za boravak u domu za stare iznsosiće i 70.000 dinara, dok je za četvrtu kategoriju ta cena oko 40.000 dinara.
„Moja majka spada u tu najtežu kategoriju korisnika. Ovo poskupljenje koje se desilo ove godine je povećalo za oko 20.000 dinara cenu smeštaja u njenoj kategoriji. Pre dve godine, 2024, sačekala nas je vest o prvom poskupljenju i tada je cena skočila za 8.000 ili 10.000 dinara“, za Mašinu navodi Marija, koja nije htela da otkrije svoj pun identitet.
Za neke korisnike i 50 odsto poskupljenja
U Rešenju iz 2026. godine navodi se i da se cene usluge smeštaja u domovima za stara i odrasla lica uvećavaju za 50 odsto ako su korisnici smešteni u jednokrevetnim garsonjerama i jednokrevetnim apartmanima.
U slučaju da su korisnice i korisnici u dvosobnim apartmanima sa jednokrevetnim sobama, cene su veće za 45 odsto.
Zatim, 35 odsto poskupljenja zahvatiće korisnike dvokrevetnih garsonjera i dvokrevetnih apartmana.
Za dvosobne apartmane sa dvokrevetnim sobama poskupljenje iznosi 30 odsto, dok je za jednokrevetne sobe poskupljenje 20 odsto, navodi se u Rešenju.
Mogu li penzije da pokriju nove cene doma?
Rešenje kojim se menjaju cene usluga ustanova socijalne zaštite doneto je usred epidemije gripa. Oko mesec dana, srodnici ne mogu da posete svoje bližnje u domu. Željko Maksimović, čija je majka takođe u domu u Beogradu, navodi da je ova odluka iznenadila mnoge. Da li će svi moći da priušte povećane cene, pitanje je.
„Ja sam se čuo sa majkom – njene kognitivne sposobnosti su opale ali nisu u potpunom haosu, pa mi je rekla da je tamo dosta ljudi u panici, da su malo zatečeni“, kaže Željko.
Kako se na sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje navodi, prosečna penzija u decembru 2025. godine iznosila je 56.834 dinara. Od ukupno 1.119.401 korisnika penzije, prosečnu je primalo njih 60.915.
Sa najnovijim povećanjem penzija od 12,2 odsto, najniži iznos penzije za kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti iznosi 31.092 dinara, a za kategoriju poljoprivrednika 24.443 dinara.
Kako Marija navodi za Mašinu, penzija njene majke i dalje pokriva punu cenu smeštaja u domu, ali to je zato što je ona osoba sa teškim invaliditetom.
„Ja ne mogu da tvrdim da će to i tako uvek i ostati“, kaže Marija i dodaje da su njenoj majci, između ostalog, potrebne česte kontrole, ali da zbog preopterećenosti zdravstvenog sistema ona mora da koristi privatnu zdravstvenu zaštitu. „U državnom sistemu ne može osoba sa takvim invaliditetom uopšte da dođe na red od gomile mladih ljudi koji boluju od teških bolesti i tako dalje“, navodi sagovornica Mašine.
Međutim, šta ako osoba nema penziju koja pokriva troškove doma? Željko Maksimović, čija je majka takođe u domu za Mašinu kaže da njena penzija ne pokriva punu cenu doma. Kako sagovornik Mašine dodaje, postoji dodatak za tuđu negu i pomoć koji država dodeljuje, a procedura podrazumeva komisiju.
Prema poslednjim podacima, naknada za pomoć i negu drugog lica iznosi 37.218 dinara, a prima je oko 87.000 korisnika.
„Ja sam prijavio moju majku pre 3-4 godine. Ona ima vaskularnu demenciju izazvanu blažim moždanim udarima koji su na mozgu oštetili određene centre. Njoj je očuvano dugoročno pamćenje, ali ne i kratkoročno, tako da ona nije samostalna. Sve to je uticalo i na hod, a ona ima i 80 godina, tako da nije u cvetu mladosti“, navodi Željko.
Međutim, komisija je odbila Željka i njegovu majku. Dodatak se, kako Željko ističe, najčešće dodeljuje ljudima koji imaju neku vrstu vidljivog, fizičkog invaliditeta.
„Mi smo imali neki desetominutni razgovor sa komisijom, gde je moja majka bila super raspoložena, vesela, što je inače po prirodi, i oni su odlučili da to njoj nije potrebno. Tu se recimo ne uzima u obzir situacija staratelja, koji sam ja u ovom slučaju kao njeno jedino dete. Ja sam samostalni umetnik, tako da ja nemam stalan posao i nemam stalana primanja“, ističe sagovornik Mašine.
Sem što njena penzija više ne pokriva trošak doma, Željko dodaje da tu ima još troškova poput lekova, higijenskih proizvoda i svi ostalih potreba za dostojanstven život.
Mnogo ljudi nema luksuz da neko brine o njima
„Ja sam dosta upoznata sa ljudima u domu i njihovim srodnicima i ono što mogu da kažem jeste da jako puno ljudi živi bez bliskog kontakta sa srodnicima. Puno njih niko ne posećuje“, navodi Marija. Isto kaže i Željko.
„Moja majka ima mene, ali ima ljudi koji nemaju nikoga tamo. Kako će oni da se snađu, to ne znam“, dodaje Željko.
Na pitanje šta će se sada desiti sa ljudima koji ne mogu više da plaćaju usluge domova za stare ili ne potpišu aneks ugovora, nismo dobili odgovor od Ministarstva za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja do objavljivanja ovog teksta.
Cene skaču, crepovi padaju
Zašto je došlo do ovog naglog, ali ne i beznačajnog poskupljenja, sagovornici Mašine ne znaju. Obrazloženja nije bilo, a do objavljivanja ovog teksta Mašina nije dobila odgovor od Ministarstva za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja.
„Ono što je činjenica jeste je da crepovi otpadaju sa starih delova krova, do te mere da, na primer, na jedno odeljenje može da se uđe samo sa drugog odeljenja jer je ceo ulaz zatvoren zato što je nebezbedan. To je tako sad već dugi niz godina, to je sad konstanta“, navodi Marija.
Željko navodi da je cena doma sa jedne strane svakako opravdana, jer korisnice i korisnici imaju medicinsku negu i hranu na primer, ali da je nedostatak zaposlenih najveći problem.
„Naše iskustvo sa zaposlenima, prvenstveno negovateljima je jako pozitivno. Oni su stvarno uglavnom vrlo ljubazni, trude se, međutim problem je što nema dovoljno zaposlenih. I ti ljudi tu imaju neke bedne plate koje verovatno ne mogu da zadovolje njihove živote potrebne a kamoli nešto drugo, a rade posao koji je nenormalno zahtevan. Tako da, u tom smislu, usluga je najbolja moguća u skladu sa uslovima. Međutim, uslovi su daleko od idealnih“, kaže Željko.
Kako Marija navodi za Mašinu, nakon deset godina, koliko je njena majka u domu, čini joj se da sistem iz godine u godinu postaje sve više haotičan. Ono što Marija ističe jeste da u domovima za stare nisu samo penzioneri, već i osobe sa invaliditetom, u nedostatku adekvatnijih ustanova i njihove brojnosti.
„Elementarni uslovi – ko gde boravi, pod kakvim okolnostima – o tome se generalno ne vodi računa. A zašto? Zato što – ovo je nešto što znam iz razgovora sa zaposlenima u domu i socijalnim radnicima – zato što je broj zaposlenih daleko manji od neophodnog. Da bi ostvarivali minimum radnih zadataka, potrebno je da zaposle u svakom sektoru još 20 odsto ljudi, to mi je upravnica u jednom trenutku rekla“, navodi Marija.
Sagovornica Mašine kaže da bi volela nekada da sazna zašto je došlo do tako naglog i velikog povećanja, kada od prethodnog povećanja pre dve godine uslovi u domu nisu poboljšani ni u kom pogledu.
„Niti ima više zaposlenih, živo sumnjam da ti zaposleni koji su tu imaju nešto značajno veću platu, to su verovatno povećanja koja samo pojede inflacija, niti su neke infrastrukturne investicije vršene. Mogu da kažem da je odeljenje na kojem boravi moja mama nije renovirano najmanje u poslednjih deset godina, od kada je ona tu“, ističe Marija.
A.G.A.
