Iz ove mreže upozoravaju da planirana izgradnja akvarijuma u Parku prijateljstva nije pitanje jednog objekta, već pitanje toga da li Beograd čuva svoje, kako navode, najvrednije javne zelene površine ili ih korak po korak pretvara u građevinske parcele.
Reč je o prostoru koji je istovremeno park, nepokretno kulturno dobro i deo jezgra sistema zelenih površina Beograda, uz samu granicu ekološke mreže, izuzetno osetljivog područja ušća Save u Dunav i Velikog ratnog ostrva, piše u saopštenju.
Kolicija 27 podseća da je 5. juna je završen javni uvid u Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat čiji je nosilac Ministarstvo finansija, a da je u međuvremenu, 8. juna Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda izdao dozvolu za izvođenje pripremnih radova za izgradnju akvarijuma, uprkos tome što nije završen proces odlučivanja o potrebi procene uticaja na životnu sredinu.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda sada tek treba treba da odluči da li će planirana izgradnja „Beogradskog akvarijuma“ u Parku prijateljstva uopšte biti podvrgnuta proceni uticaja na životnu sredinu.
Ako Sekretarijat odluči da nije potrebna izrada Studije uticaja na životnu sredinu, jedna od retkih velikih zelenih površina u širem centru Beograda može biti, navode organizacije, zauvek izmenjena i to bez sveobuhvatnog ispitivanja posledica po životnu sredinu. Ako Sekretarijat odluči da je potrebna procena uticaja na životnu sredinu, pripremni radovi za izgradnju Akvarijuma ne mogu još uvek početi.
Procena uticaja na životnu sredinu predstavlja preventivni instrument kojim se, pre donošenja odluke o realizaciji projekta i izdavanja potrebnih dozvola, analiziraju potencijalni negativni uticaji na životnu sredinu, zdravlje ljudi, prirodne vrednosti i kulturna dobra, objašnjavaju iz Koalicije 27.
„Ovaj postupak nije puka formalnost koja se sprovodi na kraju procesa, već je ključni korak koji mora prethoditi bilo kakvim građevinskim ili drugim aktivnostima na realizaciji projekta. Ishod procene uticaja može biti, ako se utvrdi da je uticaj projekta na životnu sredinu značajan, i odluka da se projekat – ne realizuje”, navedeno je.
Kolicija 27 ukazuje na nedostatke Zahteva za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu
Analizom dokumentacije koju je dostavilo Ministarstvo finansija utvrđeno je, navode, da nisu na odgovarajući način sagledani svi potencijalni uticaji projekta na životnu sredinu, niti su razmotreni kumulativni efekti planirane izgradnje na području Parka prijateljstva i Ušća.
„Akvarijum nije izolovan projekat, već deo šireg planskog okvira koji podrazumeva izgradnju dodatnih objekata i prateće infrastrukture. Zbog toga nije dovoljno procenjivati uticaj akvarijuma kao pojedinačnog objekta bez sagledavanja ukupnih posledica po ukupnu zelenu infrastrukturu grada, mikroklimu, vodni režim, biodiverzitet, kulturno nasleđe i kvalitet života građana, naročito imajući u vidu sve značajnije klimatske promene kojima je Beograd izložen”, navodi se.
Generalni urbanistički plan Beograda zelene površine prepoznaje kao dobro od opšteg interesa i važan deo klimatske i ekološke infrastrukture grada. Zato postupak odlučivanja o potrebi procene uticaja ne sme biti formalnost, već prilika da se utvrdi da li je prihvatljivo graditi u prostoru koji ima izuzetnu javnu, ekološku i kulturnu vrednost, navodi se u saopštenju.
„Posebno zabrinjava činjenica da se planirana izgradnja predstavlja kao unapređenje prostora, iako projekat predviđa zauzimanje značajne površine parka i presađivanje velikog broja stabala. U dozvoli koju je izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, pripremni radovi, između ostalog, obuhvataju zaštitu i presađivanje postojećih sadnica. Ovi radovi nisu prepoznati kao pripremni radovi u Zakonu o planiranju i izgradnji, a osim toga, u Parku prijateljstva se ne nalaze sadnice, već uglavnom stabla starosti preko 20 godina”, objašnjeno je.
„Presađivanje odraslih stabala ne predstavlja garanciju njihovog očuvanja, već nosi visok rizik po njihovu vitalnost i dugoročno preživljavanje. Kada gradovi izgube zrela stabla, ne gube samo zelenilo. Gube hlad, zaštitu od ekstremnih temperatura, prirodno zadržavanje padavinskih voda, staništa za biljne i životinjske vrste i jedan od najvažnijih mehanizama prilagođavanja klimatskim promenama”, piše u saopštenju.
Koalicija 27 poziva Sekretarijat da se u postupku odlučivanja vodi interesima javnosti i domaćim zakonodavstvom i međunarodnim standardima zaštite životne sredine i donese odluku da je za projekat izgradnje Akvarijuma u Parku prijateljstva potrebna procena uticaja na životnu sredinu.
„Park prijateljstva nije prazan prostor koji čeka novu namenu. To je jedna od retkih velikih zelenih površina u centru Beograda, deo gradskog identiteta i važan element njegove otpornosti na klimatske promene. U vremenu kada Beograd već oseća posledice sve učestalijih toplotnih talasa, suša i ekstremnih vremenskih pojava, očuvanje postojećih zelenih površina predstavlja pitanje javnog interesa i kvaliteta života građana”, zaključeno je u saopštenju.
D.S.
