Udruženje novinara Srbije (UNS) oglasilo se povodom spikera koje je generisala veštačka inteligencija (AI) na televiziji „Hepi“. Ovo je prvi slučaj u Srbiji u kojem na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću vesti, umesto novinara u studiju, čitaju AI prezenteri.
AI generisani prezenteri imaju i svoja imena – Marko Popović i Bojana Filipović, a oni su vodili jutarnji dnenvik i prve popodnevne vesti. O tome da vesti ne prezentuju pravi ljudi, gledaoci nisu ni na koji način bili obavešteni, ističe UNS.
Da li je ovaj slučaj u skladu sa etičkim i profesionalnim normama, šta veštačka inteligencija menja u novinarstvu i gde neće moći da zameni novinare, za Mašinu govore Jelena Kleut, bivša profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Aleksandra Krstić, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Manipulacija gledaocima
Aleksandra Krstić ističe da slučaj AI prezentera nije u skladu ni sa kakvim profesionalnim i etičkim normama, zato što na emitovanim snimcima nigde nije jasno naznačeno da su u pitanju „potpuno veštački konstruisane tvorevine“, odnosno avatari nepostojećih osoba.
„Bez obzira na to da li su te vesti realne, koliko god da su one utemeljene u realnosti, da li ih je napisao neki novinar ili ih je uredio neki urednik – veštački generisano prezentovanje vesti ne može da bude etičko ukoliko nije jasno naznačeno nekim natpisom u samom emitovanju, vodenim žigom ili bilo kakvim drugim obeležjem, da je to snimak koji je nastao generisanjem veštačke inteligencije“, kaže Krstić.
Ukoliko se ne obeleži jasno da je to takav sadržaj, gledaoci se dovode u zabludu, kaže profesorka na Fakultetu političkih nauka.
„Njima se na taj način jasno manipuliše. Tako da je ovo u tom smislu opasno, zato što mi nismo svesni da je to neki sadržaj koji nije generisan ljudskom rukom jer je toliko napredovala tehnologija“, navodi Krstić.
Jelena Kleut, smatra da je najveći problem to što se AI persone predstavljaju kao pravi novinari. Praksa upotrebe veštačke inteligencije u novinarstvu se svuda u svetu tek uspostavlja, kao i kod nas, kaže Kleut, ali ističe da je norma drugde do sada bila da to mora biti jasno naznačeno.
„Dakle, meni se čini da kada AI novinarima prezenterima dajete imena, zapravo zaupotrebljavate poverenje publike, dovodite je u zabludu, zato što deluje kao da se radi o ljudima koji su zaposleni, angažovani u redakciji“, kaže Kleut.
„Treba da povučemo ručnu“
Iz televizije „Hepi“ za UNS su naveli da AI prezenteri nisu zamena za novinare, urednike i druge medijske profesionalce.
„Njihova uloga je da unaprede način predstavljanja sadržaja i doprinesu većoj efikasnosti produkcijskih procesa. Iza svake objavljene informacije i dalje stoje novinari, urednici i stručni timovi koji sadržaj pripremaju, proveravaju i uređuju u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima“, rekli su iz ove televizije.
Iz Hepija su takođe naveli da ta televizija prati savremene tehnološke trendove i razvoj veštačke inteligencije, kao deo šire transformacije medijske industrije koja se ubrzano menja pod uticajem digitalnih inovacija.
Kleut smatra da, kao i sa svakom tehnologijom, neki napredak je poželjan – ali moramo biti obazrivi i svesni posledica.
„Novinarstvo i generalno cela kreativna i komunikacijska industrija je pod snažnim uticajem razvoja veštačke inteligencije. Mislim da je već i odgovor Hepi televizije, koji je nekako odjek onoga što velike AI kompanije govore, problematičan – a to je da ukoliko niste za upotrebu AI, onda ste protiv progresa i napretka. Mislim da je upravo suprotno – mi treba da povučemo ručnu, da imajući u vidu dugoročne posledice koje su internetska tehnologija i posebno društvene mreže ostavile, treba da budemo dodatno obazrivi sa ovakvom tehnologijom“, navodi komunikološkinja.
Kleut smatra da ovo otvara čitav spektar problema koji nisu samo pitanje relacije publike i poverenja u medije, već i pitanja radnopravnog položaja novinara i etičkog integriteta AI zaposlenih.
„AI zaposleni mogu da budu programirani tako da poštuju etički kodeks, ali mogu i da budu programirani tako da ga ne poštuju“, podseća naša sagovornica i objašnjava da sada ulazimo u sferu u kojoj medijske prakse treba ustanovljavati uz opsežnu raspravu.
Šta ako dođe do etičke zloupotrebe?
Kako su naveli sa Hepi televizije, prioritet ostaje „tačno, provereno, relevantno i blagovremeno informisanje gledalaca“, dok tehnologiju posmatraju kao alat koji može da unapredi korisničko iskustvo i otvori prostor za nove formate komunikacije sa publikom.
Profesorka FPN-a ističe da dosadašnja istraživanja i mišljenja pojedinih autora koji se bave ovom temom pokazuju da jednosmerna komunikacija, poput čitanja vesti od strane AI generisanih prezentera, spada u bezazlene forme. Dvosmerna komunikacija već otvara neka druga pitanja. Krstić ističe da, ukoliko AI stupi u interakciju sa publikom, postoji prostor za prikupljanje velikog broja podataka o gledateljki ili gledaocu pomoću algoritama kojima se AI služi.
Posledično, veoma važno pitanje koje Krstić ističe jeste i kome se obratiti u slučaju etičke zloupotrebe.
„Možete da se žalite televiziji koja je to emitovala, ali pre svega treba da se žalite regulatornom telu koje ima nadzor nad radom emitera, a to telo se zove Savet regulatornog tela za elektronske medije odnosno savet REM-a koji mi nemamo od 4. novemra 2024. godine. Dakle već skoro dve godine ne postoji telo koje bi sada moglo da reaguje po toj prijavi, da ne govorimo o drugim prijavama koje u međuvremenu stižu zbog onoga što se dešava u našem medijskom prostoru“, navodi profesorka.
U čemu AI ne može da zameni novinare
Sigurno je, smatra Kleut, da veštačka inteligencija može u nekoj meri ubrzati i učiniti efikasnijim redovan novinarski rad koji je jednim delom „pešački“, ali postoje stvari koje nisu tako lako zamenjive.
„Ono što su etičke norme novinarstva, ono što je integritet profesije – to ne može tako lako da bude zamenjeno veštačkom inteligencijom. Dodatno moramo biti obazrivi i svesni da različiti generativni modeli, bilo da se radi o striktno jezičkim ili vizuelnim, imaju u sebi ugrađene diskriminatorne elemente koje su svetski istraživački centri koji se bave ovom problematikom u više navrata pokazali. Dakle nekritičko korišćenje tih tehnologija bez propitivanja njihovih vrednosti je zasigurno opasno“, navodi sagovornica Mašine.
Kleut dodaje i da se novinarstvo bavi onim što je novo – novinarstvo donosi vest i to nije profesija koja je zasnovana na recikliranju starog.
„Generativni modeli najvećim delom rade na tome da uzmu sadržaj koji je do sada dostupan i na osnovu toga različitim kombinacijama projektuju nešto novo. Mislim da je uloga novinara u tom donošenju novine, u novom promišljanju i predstavljanju stvarnosti – i to je ono što nikada veštačka inteligencija neće moći da zameni“, zaključuje stručnjakinja za medije i komunikologiju.
Krstić podseća da u Kini postoji dosta prezentera poput onih viđenih na Hepi televiziji i da je veštačka inteligencija pokazala da je tehnologija takva da danas na taj način može da zameni prezentere koji čitaju vesti.
„Videli smo i na osnovu brojnih istraživanja da veštačka inteligencija izuzetno pomaže u obavljanju nekih rutinskih zadataka novinarima, kao što je transkripcija intervjua ili neka vrsta rada na pripremi vizuelnih priloga, video priloga… Dakle, naravno da postoje neki aspekti veštačke inteligencije koji se koriste da bi se novinarstvo unapredilo pod uslovom da se profesionalno i etički koristi“, navodi ona.
Međutim, profesorka FPN-a kaže da veštačka inteligencija ne može zameniti kreativnost ili originalnost pristupa u novinarstvu.
„To vidite po tome što recimo kada neke redakcije probaju da izveštavaju o određenim temama ili na primer o sportskim događajima, oni zadaju neke promptove veštačkoj inteligenciji da im generiše recimo naslove o sportu i onda manje više sve izlazi jedno te isto. Dakle, kakvi bismo sadržaj imali kada bi nam veštačka inteligencija na osnovu istog zadatka davala identične odgovore? Tu nema prostora za kreativnost i postoje se jako veliko pitanje i otvora se problem pitanja autorskih prava“, navodi naša sagovornica.
Čiji je to sadržaj i kome se žalimo, pita se Krstić. „Da li se žalimo tehnologiji koja je to proizvela ili se žalimo televiziji koja je to distribuirala“, dodaje ona.
Zbunjenost i odrešene ruke moćnicima
„Stvar je u tome da se građani dovode u situaciju da jednostavno ne veruju ničemu. I to onda daje moćnicima, ljudima koji drže moć u svojim rukama, koji imaju vlast, da dođu do te situacije da kažu da mogu da rade šta hoće i da na kraju kažu – pa dobro, eto, to je kreirala veštačka inteligencija“, upozorava Krstić.
Razumevanje stvarnosti postaje sasvim zbunjujuće, kaže profesorka.
„Na kraju krajeva mi ćemo uskoro verovatno biti dovedeni u situaciju da uz pomoć tih raznih avatara, influensera koji su sintetički generisani, pogotovo na društvenim mrežama, više nećemo moći da razlikujemo šta je istina od laži, šta je pravi čovek od sintetički generisanog čoveka, šta je veštačka inteligencija, šta je ljudska inteligencija i u tom smislu ne možemo da pratimo sve ono što se dešava u tom domenu, naročito kad je reč o razvoju tehnologije“, zaključuje Krstić.
A.G.A.
