Baucal podseća da Srbija već ima iskustvo planskog širenja univerzitetske mreže, navodeći primer osnivanja Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Novom Sadu sedamdesetih godina prošlog veka.
„Osnivanje novih univerziteta je sasvim normalna praksa. Možemo da se setimo da početkom sedamdesetih nisu postojali ni Univerzitet u Novom Sadu ni Univerzitet u Nišu. Tadašnja politika je, vođena idejom ravnomernog regionalnog razvoja, širila mrežu visokoškolskih ustanova kako bi visoko obrazovanje bilo dostupnije mladima iz različitih delova Srbije. Dakle, osnivanje novih univerziteta nije samo po sebi ni dobro ni loše. Sve zavisi od toga zbog čega se oni osnivaju, na osnovu kojih analiza i na koji način je doneta takva odluka“, kaže Baucal.
Prema njegovim rečima, ozbiljna odluka o osnivanju univerziteta mora da bude rezultat stručnih analiza, procena demografskih i društvenih kretanja, kao i široke javne rasprave.
„Ako napravite ozbiljnu analizu, ako postoje projekcije koje pokazuju da je potrebno proširiti mrežu univerziteta, ako se vodi stručna i javna rasprava i ako se kroz takav proces dođe do relativno široke saglasnosti, onda postoji realna verovatnoća da će novi univerzitet unaprediti kvalitet i dostupnost visokog obrazovanja. To je način na koji se vodi odgovorna obrazovna politika“, ističe Baucal.
„Danas nemamo nijedan element ozbiljne politike“
Profesor ističe da u slučaju najavljenih novih univerziteta nijedan od tih uslova nije ispunjen.
„Nemamo nikakvu analizu. Ni Vlada niti bilo ko ko je najavio osnivanje novih univerziteta nije ponudio bilo kakvu procenu postojeće mreže visokoškolskih ustanova, demografskih kretanja ili projekciju razvoja visokog obrazovanja. Nismo čuli ni da Srbija želi da postane regionalni obrazovni centar pa da zbog toga postoji potreba za novim univerzitetima. Ništa od toga nismo dobili. Dobili smo samo situaciju u kojoj se neko probudi jednog jutra, kaže ‘ja bih sada da osnujem novi univerzitet’, i zato što se nalazi na važnoj funkciji, to postane državna politika. To je krajnje neozbiljno i neodgovorno“, ističe profesor Baucal.
Takav način odlučivanja, upozorava Baucal, može imati ozbiljne posledice po celo društvo.
„Bez obzira na to da li neko podržava vlast ili je kritikuje, svi smo na istom brodu koji se zove Srbija. Ako vidite čoveka koji buši taj brod, nije važno da li ste njegov pristalica ili protivnik – svi ćemo potonuti. Upravo zato je ovakav način donošenja odluka opasan za celo društvo“, dodaje on.
Univerzitet sa Crkvom otvara ozbiljna pitanja
Posebnu pažnju izazvala je najava osnivanja Univerziteta „Sveti Sava“, koji bi bio formiran uz učešće Srpske pravoslavne crkve.
Baucal smatra da Crkva ima puno pravo da osniva sopstvene obrazovne ustanove, ali da je problem ukoliko se takav model prenese na javni univerzitet.
„Meni bi bilo potpuno razumljivo da Srpska pravoslavna crkva proceni da joj je potreban univerzitet za obrazovanje sopstvenih kadrova i da takvu ustanovu osnuje svojim sredstvima. Kao što vojska ima svoje obrazovne institucije za specifične potrebe, tako i Crkva može imati svoje. Ali to nije isto što i javni univerzitet. Kada javni univerzitet nastaje zajedno sa Crkvom, otvara se čitav niz problema“, kaže on.
On upozorava da takav model dovodi u pitanje i sekularni karakter države, ali još više samu prirodu univerziteta.
„Univerzitet je nastao emancipacijom od religijskih dogmi. Njegova suština jeste da stalno preispituje postojeća znanja, teorije i autoritete. Nauka napreduje upravo tako što dovodi u pitanje ono što se do juče smatralo istinom. Crkva funkcioniše na sasvim drugačijim principima – postoje istine koje se ne dovode u pitanje. Zbog toga javni univerzitet koji bi bio osnovan zajedno sa Crkvom može imati tablu na kojoj piše ‘univerzitet’, ali suštinski neće biti univerzitet. Spolja će izgledati kao univerzitet, ali neće imati njegovu osnovnu funkciju“, dodaje.
Govoreći o slučaju Fakulteta srpskih studija u Nišu i odnosu vlasti prema Univerzitetu u Nišu, Baucal smatra da se iza najavljenih promena krije mnogo širi cilj od reorganizacije visokog obrazovanja.
„Primer Niša pokazuje da najverovatnija namera nije stvaranje boljeg univerziteta niti povećanje dostupnosti visokog obrazovanja. Jedino objašnjenje koje ima smisla jeste uspostavljanje političke kontrole nad visokim obrazovanjem, slabljenje autonomije univerziteta i uklanjanje kritičkih glasova koji dolaze iz akademske zajednice“, priča Baucal.
On upozorava da bi takav razvoj događaja imao ozbiljne posledice po društvo.
„Vlast očigledno želi situaciju u kojoj može da izađe pred javnost i kaže da više ne važi zakon gravitacije ili da su dva i dva jednako osamnaest, a da niko – čak ni najstručniji ljudi u zemlji – ne sme da kaže da to nije tačno. Onaj ko bude govorio istinu biće kažnjen, smenjen ili marginalizovan. To možda kratkoročno može doneti komfor vlasti, ali društvo koje prestane da razlikuje činjenice od političkih tvrdnji neminovno ide u ozbiljne probleme“, priča.
Na pitanje da li u pozadini najavljenih promena vidi i svojevrsnu osvetu fakultetima koji su podržali studentski pokret, Baucal odgovara bez dileme.
„Ja nemam nikakvu sumnju da je ovde reč o osveti. To je vrlo prizeman motiv ljudi koji trenutno vrše vlast. Oni su prihvatili funkcije koje podrazumevaju odgovornost da vode računa o opštem interesu, ali umesto toga počeli su da poistovećuju državni interes sa sopstvenim političkim interesima. Kada se to dogodi, onda svaka kritika postaje lična uvreda, a svaka nezavisna institucija postaje neprijatelj. Mislim da upravo to gledamo danas u Srbiji.“
Da li Srbiji trebaju novi univerziteti ili ozbiljna reforma?
Profesor smatra da pitanje novih univerziteta ne može da se posmatra odvojeno od ukupne reforme visokog obrazovanja.
„Nama je potrebna ozbiljna analiza celog sistema. Prvo moramo da odgovorimo na pitanje kakvu Srbiju želimo. Da li želimo zemlju jeftine radne snage u kojoj će ljudi obavljati jednostavne poslove za koje nije potrebno visoko obrazovanje? Ako je to cilj, onda nam možda ni postojeći broj univerziteta nije potreban. Ali to bi bila katastrofalna razvojna strategija koja vodi ka postepenom nestajanju društva“, ističe Baucal.
Nasuprot tome, kaže, Srbija bi trebalo da postavi mnogo ambicioznije ciljeve.
„Ako želimo da hvatamo korak sa razvijenijim evropskim državama, naročito sa zemljama istočne Evrope koje dele slično istorijsko iskustvo, onda moramo da širimo obrazovanje i podižemo njegov kvalitet. Tek kada definišemo takvu razvojnu ambiciju možemo da analiziramo da li nam treba više univerziteta, gde oni treba da budu i kako da se razvijaju. Bez toga je svaka odluka puka improvizacija.“
Srbija bi mogla da bude regionalni univerzitetski centar
Baucal smatra da Srbija već danas ima univerzitete koji bi mogli da budu konkurentni u regionu, ali da društvene okolnosti sprečavaju takav razvoj.
„Mi imamo izuzetno kvalitetne univerzitete, posebno kada se uzmu u obzir uslovi u kojima rade. Imamo ustanove koje su prepoznate i na međunarodnim rang-listama i koje mogu biti privlačne studentima iz regiona. Ali da bi mladi ljudi dolazili u Srbiju da studiraju, nije dovoljan samo kvalitet fakulteta. Potrebno je da država bude uređena, da postoje institucije, pravna sigurnost, zaštita prava i normalni uslovi za život. Nijedna mlada osoba neće želeti da studira u zemlji iz koje njeni vršnjaci masovno odlaze.“
On dodaje da upravo zbog toga reforma visokog obrazovanja ne može biti odvojena od reforme društva.
„Ako želimo da Srbija postane regionalni univerzitetski centar, onda moramo da uredimo državu. Moramo da imamo institucije koje funkcionišu, pravnu državu i društvo u kojem će studenti – bilo da dolaze iz Srbije ili iz inostranstva – želeti da žive. Bez toga, priča o novim univerzitetima ostaje samo politički slogan, a ne ozbiljna razvojna politika“, zaključuje profesor Baucal u razgovoru za Mašinu.
Povodom najava o osnivanju Univerziteta „Sveti Sava“, Mašina je uputila pitanja Ministarstvu prosvete.
Od Ministarstva smo zatražili odgovore na osnovu kojih analiza i projekcija je zaključeno da je Srbiji potreban novi univerzitet, koji su konkretni ciljevi njegovog osnivanja, kakav će biti njegov pravni status i uloga Srpske pravoslavne crkve u njegovom radu. Takođe smo pitali kako Ministarstvo odgovara na kritike dela akademske zajednice da bi ovakav model mogao da ugrozi autonomiju univerziteta, kao i zbog čega se u trenutku nepovoljnih demografskih trendova prioritet daje osnivanju novih univerziteta umesto reformi postojećeg sistema visokog obrazovanja.
Odgovore Ministarstva prosvete do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
A.Đ.
