Za Rezoluciju o Srbiji, koju je Evropskom parlamentu podneo izvestilac za Srbiju Tonino Picula, u ime poslaničkog kluba Socijalista i demokrata sa poslanikom Vladimirom Prebiličem u ime Zelenih, glasalo je 468 poslanika.
Protiv je bilo njih 116, a 79 evroposlanika je bilo uzdržano.
Komentarišući kritike koje su u ovom dokumentu upućene Srbiji, analitičar Dragan Popović kaže da je to očekivano i da su, zbog specifične podele nadležnosti unutar evropskih tela, članovi Parlamenta slobodniji da iznesu svoje stavove i da usvajaju rezolucije koje imaju moralnu i političku težinu, iako nemaju težinu kao odluke Evropske komisije.
Ogromna većina poslanika, kaže on, iz svih relevantnih poslaničkih grupa, ne računajući ekstremnu desnicu, koja podržava Vučića, ali računajući Evropsku narodnu partiju, čiji je Srpska napredna stranka deo, ne mogu da prenebregnu ono što „mi svi vidimo sopstvenim očima”.
„Situacija u Srbiji je daleko od onoga što kolokvijalno zovemo evropske vrednosti – demokratija, vladavina prava, zaštita ljudskih prava i unutar svega toga, posebno sloboda medija, sloboda okupljanja, policijska represija. Sve praktično što bi trebalo da bude osnova našeg društvenog uređenja, sve je problematično u Srbiji i ne može Evropski parlament to da prenebregne”, objašnjava Popović.
Otvaranje Klastera 3 simbolički odrzavanja evrointegracija, ne i suštinski važan korak
Evropska komisija je, pred usvanje Rezolucije, iznela stvar da mimo svih problema s kojima se Srbija suočava na svom evropskom putu, a koja se tiču vladavine prava i demokratije, Srbija ne treba da zaostaje.
Ocenjeno je da postoje pozitivni pomaci u reformi pravosuđa, medijskim slobodama, izbornom zakonodavstvu i usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije i preporučeno otvaranje Klastera 3.
To bi, na neki način, značilo ‘odmrzavanja’ evrointegracija u Srbiji, budući da je prethodni put neko poglavlje otvoreno pre skoro pet godina.
Popović smatra da Evropska komisija očajnički pokušava da zadrži sve države koje su na tom putu priključenja, pa i Srbiju i zato razmišlja realpolitički i pravi kompromise.
To sada, smatra, ne samo što nema smisla, nego jako loše utiče na imidž Evropske unije i veruje da je to jedan od glavnih razloga pada poverenja u Evropsku uniju.
Ipak, naglašava da je otvaranje klastera samo simbolički odmrzavanje puta Srbije ka EU, ali da, u suštinskom smislu, to nije važan korak.
„Nije Evropska komisija nešto oduševljena Vučićem, niti pokušava da sada zadrži Vučića na vlasti, kao što neki malo površniji analitičari tvrde, ali, sa druge strane, da je prešla granicu koja je opasna i koja bi trebalo da bude crvena linija kada govorimo o evropskim integracijama, jeste”, smatra Popović.
Takva politika, dodaje, čini više štete nego koristi proširenju Evropske unije.
Mašina je o ovoj temi juče razgovarala i sa evroposlanicima Vladimirom Prebiličem i Gordanom Bosancem.
Da li je otvaranje Klastera 3 adut vlastima pred izbore?
Upitan da li je taj potez Evropske komisije nepromišljen i zbog činjenicu da Srbiju očekuju izbori i da vlast otvaranje poglavlja može iskoristiti za samopromociju, Popović odgovara da je u tome poenta i da je u pitanju igra između vlasti u Srbiji i Evropske komisije u kojoj mu, kako kaže, deluje da Evropska komisija gubi.
Ipak, navodi da, iako nepopularna, razume logiku Evropske komisije, koja pokušava Srbiju da zadrži na evropskom putu, ali smatra da je režim u Srbiji ubedio EU „da mi samo što nismo prešli na nekakvu rusku stranu”, koja, smatra Popović, „inače ne postoji”.
„Mislim da im Vučić ‘prodaje ciglu’ da on može kod Putina, zahvaljujući geopolitičkom položaju Srbije. Mi i da hoćemo ne možemo ni u kakav savez sa Rusijom. Mi smo tu među zemljama EU i NATO pakta. Tako da u tom smislu mislim da EU ima mnogo jači položaj nego što sama sebi pripisuje”, zaključuje on.
Smatra, ipak, da Klaster 3 neće biti otvoren ovog leta jer je predlog Evropske komisije naišao na otpor više država članica.
„Možda će Nemačka i Francuska da pritisnu dovoljno da slome otpor tih država, ali kažem, u ovom trenutku deluje mi da to nije realno”, kaže Popović.
Popović: Nezavisni kandidati treba da se vrate u REM
Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo zauzeo je nedavno stav da ostavke četiri kandadata u Savetu REM-a, podnete u novembru prošle godine, nemaju pravno dejstvo, jer u trenutku njihovog podnošenja nisu stupili na funkciju.
Oni su tada podneli ostavke jer, kako su tvrdili, zbog nezakonitih aktivnosti vlasti, nije izabran deveti član ovog tela, iz redova nacionalnih manjina, sa kojim bi kandidati koji su u procesu učestvovali kao nezavisni od vlasti, imali većinu.
Popović kaže da je on i tada, a i sada smatra, da kandidati treba da uđu u REM jer slede izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, možda u isto vreme ili nakon parlamentarnih izbora, što znači da „svašta može da se promeni”.
„Mislim da je jako velika stvar, da bismo mi vraćanjem ova četiri kandidata po prvi put posle mnogo godina imali jednu instituciju iz koje može da se čuje drugačije mišljenje. Ona bi po važnim odlukama vrlo verovatno bila blokirana, mada i to ostaje da sačekamo, ali ogromna je prednost za javnost u Srbiji, za izborni proces, ako, recimo, Rodoljub Šabić sutra izađe, zaštićen autoritetom institucije, i kaže: ‘U izbornoj kampanji se dešava to i to, to je utvrdila služba REM-a, to je nelegalno’’, objašnjava Popović.
Stava je, zaključuje, da je jako važno da pobunjeni deo građana ima svoje ljude u institucijama.
D.S.
