Kako navode, Ministarstvo je od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva zatražilo da u veoma kratkom roku dostave mišljenje o nacrtima zakona. Društvo podseća da su gotovo identični nacrti dostavljeni pravosudnim savetima još u decembru 2025. godine, kada je Visoki savet sudstva izrazio ozbiljne primedbe, ocenivši da pojedina rešenja nisu u skladu sa Ustavom, da ne poštuju odluke Ustavnog suda iz 2014. godine i da nacrte treba povući iz procedure.
Posebno se ističe da stručna javnost nije bila upoznata sa sadržajem nacrta sve do aprila 2026. godine, kada je o njihovom postojanju obavestila Venecijanska komisija povodom organizovanja onlajn sastanka. Društvo sudija navodi da je i raniji proces izrade Zakona o Pravosudnoj akademiji bio nedovoljno inkluzivan, zbog čega je o tome obavestilo Venecijansku komisiju.
Društvo ukazuje da se Ministarstvo pravde ponovo odlučilo za netransparentan postupak, iako su pravosudni zakoni usvojeni početkom 2026. godine već bili predmet kritika upravo zbog načina na koji su doneti, nakon čega su morali biti menjani.
U saopštenju se naglašava da kvalitet zakona zavisi od kvaliteta zakonodavnog procesa. Zbog toga, ističu, donošenje propisa koji uređuju pravosuđe mora biti praćeno javnim konsultacijama, stručnom raspravom i procenom njihovih posledica. Podseća se da je upravo na takvu proceduru više puta ukazivala Venecijanska komisija, uključujući Hitno mišljenje iz aprila i Dopunsko mišljenje iz juna 2026. godine, u kojima je preporučeno da postupak bude transparentan, inkluzivan i da uključi sve relevantne domaće aktere.
Foto: Mašina
Društvo sudija podseća da su ustavne i zakonske reforme iz 2022. i 2023. godine sprovedene kroz široke konsultacije, uz uvažavanje evropskih standarda i domaće pravne tradicije. Tada, kako navode, nije prihvaćen model prema kojem bi Pravosudna akademija predstavljala jedini put za ulazak u pravosuđe, jer takvo rešenje nije evropski standard niti odgovara uslovima u Srbiji.
Prema oceni Društva, novi nacrti zakona suštinski menjaju sistem izbora sudija i javnih tužilaca. Predviđeno je da procenu stručnosti i osposobljenosti kandidata više ne vrše Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, već Pravosudna akademija, koja bi time postala jedini put za ulazak u pravosudne profesije. Organizacija upozorava da bi na taj način Akademija dobila monopol nad obukom i postala sastavni deo postupka izbora sudija i tužilaca, zbog čega je, kako je ukazala i Venecijanska komisija, od presudnog značaja obezbediti njenu punu nezavisnost od izvršne vlasti i odgovarajuće zaštitne mehanizme.
Društvo sudija ocenjuje da se predloženim rešenjima pravosudni saveti faktički lišavaju dela svojih ustavnih nadležnosti u postupku izbora sudija i javnih tužilaca, što smatra ozbiljnim pitanjem koje zahteva široku javnu raspravu.
Na kraju saopštenja Društvo zaključuje da dosadašnji proces izmena zakona ne ispunjava osnovne standarde transparentnosti i demokratičnosti, dok sadržina predloženih rešenja nije u skladu sa principima vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudstva. Zbog toga poziva Ministarstvo pravde da objavi radne verzije sva tri zakona i omogući javnu i stručnu raspravu pre nastavka zakonodavne procedure.
A.Đ.
