Pojašnjavaju da su problemi požara zagađenje vazduha, kao i ispuštanje značajnih količina ugljen-dioksida u atmosferu.
„Ipak, u procesu obnove važno je da ne posmatramo požar isključivo kao katastrofu, već i kao priliku da iz njega izvučemo pouke i buduće upravljanje ovim prostorom usmerimo ka većoj otpornosti ekosistema“, dodaje udruženje.
Deliblatska peščara je specifičan mozaik različitih staništa – šuma, travnih površina, žbunaste vegetacije i otvorenih peščarskih staništa i ta raznovrsnost predstavlja osnovu njenog biodiverziteta.
„Obnova ne bi trebalo da se zasniva samo na ponovnom pošumljavanju opožarenih površina, već na pažljivo planiranom vraćanju prirodne funkcije različitih staništa“, ističu u saopštenju.
Naglašavaju da se treba posvetiti posebna pažnja pri izboru vrsta koje će se koristiti u budućoj obnovi.
„Na mestima gde je opravdano vršiti sadnju, prednost bi trebalo dati autohtonim vrstama lišćara, prilagođenim lokalnim ekološkim uslovima, dok bi sa sadnjom četinarskih vrsta trebalo biti posebno oprezan“, upućuju oni.
Dodatno ističu i da cilj buduće obnove zato treba da bude stvaranje stabilnijih i raznovrsnijih sastojina, a ne jednostavno nadoknađivanje izgubljenog broja stabala ili površina pod šumom.
Upozoravaju da savremeni požari zbog svoje učestalosti, intenzitetu i obimu razlikuju od prirodnih požara, pa ih ne treba nekritički posmatrati kao poželjan način upravljanja prirodom.
„Jedna od mogućih pozitivnih posledica požara jeste nastanak novih otvorenih površina. Takva staništa mogu pogodovati brojnim vrstama organizama, posebno onima čiji je životni prostor poslednjih decenija smanjen usled zarastanja travnih površina. Zbog toga opožarene površine ne treba automatski i u celosti sanirati pošumljavanjem“, objašnjavaju u saopštenju.
Navode da je nakon ovog požara potrebno pažljivo proceniti koje površine treba prepustiti prirodnoj obnovi, a gde i na koji način izvršiti sadnju autohtonih vrsta žbunja i drveća.
„Samo takav, dugoročan i ekosistemski pristup može obezbediti da iz ove nemile situacije izvučemo pouke koje će doprineti očuvanju Deliblatske peščare u budućnosti“, poručuju na kraju saopštenja.
L.M.
