Tokom studentskog protesta 14. avgusta prošle godine studentkinja Nikolina Sinđelić je sa grupom drugih demonstranata napadnuta u garaži Vlade Srbije, kada joj je, prema njenim tvrdnjama, pretio silovanjem komandat JZO Marko Kričak.
Demonstranti su optužili pripadnike JZO za brutalnost i fizičko zlostavljanje, dok je studentkinja podnela krivičnu prijavu protiv Krička. Posle toga je usledila Kričkova kontraprijava zbog, kako je on naveo, povrede časti i ugleda. Dok postupak i dalje traje Kričak je u međuvremenu unapređen na mesto načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP).
Ministar unutrašnjih poslova (MUP) Ivica Dačić tada je demantovao navode o zlostavljanju i rekao da nije bilo sredstava prinude ni vređanja ili bilo kakvog maltretiranja i da su sve radnje sprovedene u skladu sa zakonom radi zaštite javnog reda i mira.
Godinu dana kasnije ponovo se govori o napadu na mladu ženu, ovoga puta studentkinju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Studentkinja Lana je pre više od deset dana napadnuta u Novom Sadu u svojoj zgradi gde je, kako ona navodi, muškarac približnih godina gušio u liftu od prizemlja do šestog sprata, nakon čega joj je oteo telefon i pobegao.
„U jednom trenutku sam mislila da ću izgubiti svest i da je to to – da ću završiti svoj život u tom liftu, u drugom gradu van svoje porodice, daleko od bilo koga koga volim – sama sa tom osobom“, rekla je za N1 studentkinja Medicinskog fakulteta.
Policija je studentkinju savetovala da prati aplikaciju „Find my phone“ kako bi lakše pronašli napadača, međutim, oba puta kada je studentkinja primetila lokaciju rečeno joj je da niko nije slobodan i da nema patrole koja bi to proverila, kao i da „ne smeju da ulaze u nasumične kuće usred noći“.
Pažnju javnosti je posebno privukla izjava inspektora koji je studentkinji rekao, kako je ona prenela, „da ovo nije bila krađa, već je napadač probao da je ubije ili siluje“.
„Najbitnije je da imamo nekoga ko će nam verovati“
Na koji način ovakve izjave utiču na žene koje su pretrpele nasilje objašnjava aktivistkinja BeFem-a Ana Mirkailo.
„Odnos institucija prema ženama koje su pretrpele nasilje je uvek bio problematičan u smislu responzivnosti, iz prakse znamo da policija retko štiti i stane uz ženu, a čini mi se da problem nije samo policija već i druge institucije koje bi trebalo da osude nasilje. Ovo stvara nepoverenje građana i građanki jer nemaju kome da se obrate, dok aktivisti i aktivistkinje koje se ovim poblemom bave nemaju gde da upute osobu koja je pretrpela nasilje“, kaže Mirkailo.
Aktivistkinja Emilija Milenković smatra da bi institucije drugačije tretirale ovakve napade da njihove žrtve nisu politički neistomišljenici vlasti, i naglašava da je strašno što ne postoji zaštita za ljude koji misle drugačije i žele promenu.
„U Nikolininom slučaju nasilje dolazi od institucija, u Laninom slučaju to možda nije osoba koja je iz vrha vlasti, ali sve ovo je posledica mržnje koja konstantno dolazi od propagandnih glasila koje vlast koristi kako bi širila mržnju prema ljudima koji su protiv režima. Iako vlast nije direktno kriva ona je itekako odgovorna za nasilje“, rekla je Milenković.
Milenković za Mašinu kaže da su u Srbiji najčešći aktivisti – upravo mlade žene i da se one bore uprkos napadima i pritiscima.
„Pretnje silovanjem i napadi u liftu spostvene zgrade nas neće zaustaviti u našoj borbi jer itekako znamo da onog trenutka kada mi odustanemo pritisci i napadi će postati mnogo gori i jači, zbog toga i dalje stojimo u ovoj borbi i nećemo odustati“.
Na pitanje koliko je aktivistkinjama teško da nastave borbu i ponovo izađu na ulicu nakon proživljenog nasilja Mirkailo objašnjava da je itekako teško i da može biti retraumatizujuće za žrtvu, posebno ako nema podršku i osećaj da neko stoji uz nju.
„Glavna poruka je da nemamo drugu opciju nego da budemo na ulici i tražimo promenu institucija i nađemo saborce koji će nam biti podrška. Kada se dese ovakve situacije najbitnije je da imamo nekoga ko će nam verovati, jer je za žrtvu nasilja najbolnije da pomisli da je sama. Tako da je zajedništvo koje stvorimo na ulicama način da se ne osećamo usamljeno“, zaključuje aktivistkinja.
Prema podacima organizacije FemPlatz tokom ove godine zabeleženo je 50 slučajeva nasilja nad studentkinjama, zborankama i aktivistkinjama, u kontekstu slobode okupljanja, o čemu smo ranije pisali.
K.Đ.
