Vučić je u obraćanju najavio da će svi koji imaju redovnu terapiju moći da plaćaju niže cene lekova. Objasnio je da će učešće, odnosno doplata, koju građani koji imaju redovnu terapiju plaćaju za lekove biti smanjeno za 10 do 40 odsto i dodao da će ta mera biti ograničena na godinu dana, prenosi RTS.
„Oni koji su imali doplatu od 15 do 40 odsto imaće doplatu od 10 odsto, koji su imali doplatu od 50 do 60 odsto imaće je smanjenu za 40 odsto. Dakle za sve lekove će imati doplatu od 10 do 50 odsto, a ne od 10 do 90 odsto kao što je bio slučaj ranije“, rekao je predsednik.
U obraćanju javnosti Vučić je takođe apoteke nazvao prodavnicama, govorio je o „farmakomafiji“ i koristio komercijalne nazive pojedinih lekova. Zbog toga su se oglasili studenti i studentkinje Farmaceutskog fakulteta i Farmaceutska komora Srbije.
Javna komunikacija o lekovima mora biti odgovorna
Farmaceutska komora smatra svojom obavezom da nakon javnog istupanja u vezi sa cenama lekova i reakcije velikog broja svojih članova, podseti na osnovne principe na kojima počiva farmaceutska profesija.
„Magistri farmacije su zdravstveni radnici koji svoju delatnost obavljaju u skladu sa zakonom, pravilima struke i Etičkim kodeksom, sa ciljem zaštite zdravlja i bezbednosti pacijenata. Apoteka nije samo mesto izdavanja lekova, već zdravstvena ustanova u kojoj građani dobijaju stručan savet, farmaceutsku uslugu i podršku u pravilnoj i bezbednoj primeni terapije. Apoteka nije prodavnica, a lek nije roba“, naveli su iz Faramaceutske komore.
Upravo zato Komora smatra da je od posebnog značaja da javna komunikacija o temama koje se odnose na lekove bude odgovorna, precizna i usklađena sa važećim propisima, kako bi se sprečilo pogrešno tumačenje informacija.
Zdravstveni sistem ne sme da bude sredstvo političke promocije
„Zdravstveni sistem nije i ne sme da bude sredstvo političke promocije. O odlukama koje se tiču dostupnosti i finansiranja lekova odlučuju nadležne zdravstvene institucije, u skladu sa propisima i sredstvima koja obezbeđuju građani Republike Srbije, kroz sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja“, navele su studentkinje i studenti Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Kada se u javnom prostoru, kažu studentkinje, umesto internacionalnih nezaštićenih naziva (INN) ili terapijskih grupa, namerno ističu komercijalni nazivi pojedinih lekova, „stvara se utisak njihove promocije i favorizovanja“.
„Takva praksa nije primerena javnoj komunikaciji o zdravstvenoj politici i narušava poverenje u objektivnost zdravstvenog sistema. Terapija se ne bira po marketinškoj prepoznatljivosti, već isključivo prema indikacijama i potrebama pacijenta“, saopštili su studenti Farmaceutskog fakulteta.
Apoteka nije maloprodajni objekat
Dodatnu zabunu, navode studenti, izaziva mešanje pojmova koji imaju različito značenje u zdravstvenom sistemu – cena leka, doplata pacijenta, finansiranje od strane RFZO-a, proširenje Liste lekova i ugovorni odnosi sa proizvođačima.
„Njihovo poistovećivanje otežava građanima da u reci informacija prepoznaju koje se promene zaista uvode i kakav će biti njihov efekat“, poručili su studenti.
Ono što posebno zabrinjava buduće zdravstvene radnike jeste predstavljanje lekova „kao proizvoda na akciji“.
„Lekovi nisu namirnice koje se mogu kupiti u prodavnici. Lekovi predstavljaju terapijska sredstva čija primena direktno utiče na zdravlje i život pacijenta i zato diskutovanje o njima u javnosti mora biti odgovorno i precizno, u okvirima struke i nadležnih državnih tela“, naveli su studenti i dodali da je „sramno“ da se apoteke nazivaju prodavnicama.
Kako studenti ističu, apoteka nije maloprodajni objekat, već zdravstvena ustanova u kojoj magistri farmacije i farmaceutski tehničari rade svoj posao – obavljaju zdravstvenu delatnost, izdaju lekove i savetuju pacijente i brinu o bezbednoj primeni lekova.
A.G.A.
