Da li zaista želimo da budemo srećni?
U našem duboko kriznom vremenu teško je oteti se utisku da se nesreća ustalila kao normalno stanje bivanja čoveka u svetu, te da je u najmanju ruku besmisleno da se uopšte pitamo o mogućnosti sreće. Ipak, odustajanjem od tog pitanja odustajemo li, zapravo, od jednog dubinski društvenog i solidarnog impulsa u nama, propuštamo li mogućnost jedne delotvorne politike sreće?
U našem duboko kriznom vremenu teško je oteti se utisku da se nesreća ustalila kao normalno stanje bivanja čoveka u svetu, te da je u najmanju ruku besmisleno da se uopšte pitamo o mogućnosti sreće. Ipak, odustajanjem od tog pitanja odustajemo li, zapravo, od jednog dubinski društvenog i solidarnog impulsa u nama, propuštamo li mogućnost jedne delotvorne politike sreće?
