Miloš Baković Jadžić 
U nedostatku suštinskih razlika između parlamentarne pozicije i opozicije, pad rejtinga opozicionih stranaka ne bi trebalo da izaziva preveliko iznenađenje. Pravo pitanje je kako usmeriti političku energiju ka rasplamsavanju progresivnih političkih inicijativa koje tinjaju širom zemlje.
Debakl dela opozicionih partija na beogradskim izborima prodrmao je njihove redove. Hitro su se latile formiranja koalicija, i dok se deo njih svrstao u dva bloka, neke za sada nastupaju samostalno. Ostaje pitanje koliko su stari igrači sposobni za novu politiku, te za izgradnju značajne i ozbiljne opozicije.
U već decenijama prisutnim procesima privatizacije i sistemskog urušavanja radnih i socijalnih prava, postavlja se pitanje o mestu i ulozi sindikata u odbrani javnog sektora i pokušaju njegove demokratizacije. Da li i gde je moguće detektovati politički potencijal sindikalne snage u Srbiji uprkos uzdržanosti javnosti od aktivnog davanja podrške sindikalnim aktivnostima, ili pak konstantne skepse među samim sindikalnim članstvom.
Prošlo je godinu dana od početaka antivladinih protesta u Ukrajini koji su prethodili smenjivanju dotadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča. Politika novog pro-zapadnog režima je pružila idealan alibi Moskvi za aneksiju Krima i makar implicitno uplitanje u previranja na istoku Ukrajine. Krvavi sukobi koji potom izbijaju u regionu Donbasa, uglavnom se shvataju kao najozbiljnije odmeravanje snaga između Zapada i Rusije nakon okončanja Hladnog rata. Predstavljanje ovih konflikta kao etničkih služi prikrivanju kompleksnijih političkih i ekonomskih problema koji su se godinama gomilali u ovoj strateški važnoj zemlji, ruiniranoj restauracijom kapitalizma.
Prošlo je godinu dana od početaka antivladinih protesta u Ukrajini koji su prethodili smenjivanju dotadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča. Novi pro-zapadni režim je nepromišljenim potezima pružio idealan alibi Moskvi za aneksiju Krima i makar implicitno uplitanje u previranja na istoku Ukrajine. Krvavi sukobi koji potom izbijaju u regionu Donbasa, uglavnom se shvataju kao najozbiljnije odmeravanje snaga između Zapada i Rusije nakon okončanja Hladnog rata. Predstavljanje ovih konflikta kao etničkih služi prikrivanju kompleksnijih političkih i ekonomskih problema koji su se godinama gomilali u ovoj strateški važnoj zemlji, ruiniranoj restauracijom kapitalizma.
