Folksvagen planira da zatvara pogone kod kuće, smanjuje plate i otpušta radnike. Štaviše, da bi to učinio, namerava i da raskine 30 godina star ugovor koji bi radnike inače od otkaza štitio do 2029.
Zamajac nemačke ekonomije i jedan od najvećih proizvođača automobila na svetu je u krizi ovih razmera prvi put od kada ga je 1937. osnovala nemačka vlada (pod vođstvom Adolfa Hitlera).
Rukovodstvo kompanije se prošle nedelje u istorijskom sedištu, Volfsburgu, sastalo sa ogorčenim radnicima. Finansijski direktor kompanije je tom prilikom izjavio da preduzeće prodaje pola miliona automobila manje nego što je potrebno da bi bilo kompetitivno, dodavši da je u pitanju ekvivalent proizvodnje iz dve fabrike. Prema navodima Gardijana, stručnjaci procenjuju da 20.000 zaposlenih u Folksvagenu „višak“.
„Mi smo Folksvagen, vi niste“
Kako je na društvenim mrežama prokomentarisao Aleksandar Matković, otvoreno se govori o tome da Folksvagen „verovatno neće preživeti tranziciju ka električnim vozilima“. Finansijski direktor Arno Antlitz je ranije procenjivao da preduzeće ima 2-3 godine da se izvuče iz ove situacije, da bi nedavno taj rok smanjio na godinu-dve, javlja Rojters.
Oko 15.000 radnika u Volfsburgu je, kako piše Gardijan, izrazilo kolektivni bes, razvijajući transparente i skandirajući protestne slogane, među kojima i: „Mi smo Folksvagen, vi niste“. 20 minuta, prema rečima očevidaca (mediji su bili isključeni iz sale), galama od skandiranja i zvižduka sprečavala je šefove da govore. Umesto toga, ostali su za dugačkim stolom, kamenih lica, izgledali su pomalo posramljeni. Obučeni u bele košulje sa otvorenim izrezima i tamne jakne, činilo se da su njihovi letnji preplanuli ten izbledeli na jarkom svetlu i ledenoj atmosferi“.
Folksvagen u svojih deset fabrika u Nemačkoj zapošljava 120.000 ljudi, od ukupno 684.000 zaposlenih širom sveta. Auto-industrija je najvažnija privredna grana u Nemačkoj, zbog čega ima i glasova koji zahtevaju da na probleme Folksvagena reaguje vlada.
U krizi EU auto-industrija
Analitičari kažu da nemački proizvođači nisu uspeli da se brzo prilagode zelenoj tranziciji i na tržište izbace „narodski“ električni automobil, zaostajući za Kinom, iz koje aktuelno dolazi svako peto električno vozilo koje se proda u EU. (EU se protiv ove pojave „brani“ standardno, protekcionističkim merama, odnosno dizanjem carinskih dažbina, ali ne može da spreči planove azijskih proizvođača da sami otvaraju fabrike u Evropi.)
Nepoverenje kupaca u vozila na baterije je uzrokovalo pad od 69% na tržištu električnih automobila u avgustu 2024. u odnosu na avgust 2023. godine. Ali, treba imati u vidu i da su (zbog toga što su nakon pandemije koronavirusa mnogi nastavili da rade od kuće) proizvodnja i prodaja svih automobila opale za 2-2.5 miliona u odnosu na 2019. godinu.
U krizi i cela nemačka ekonomija?
Prema navodima Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (German Institute for Economic Research, DIW) koje prenosi Euronews, kombinacija energetske krize i zahteva energetske tranzicije, kao i privredni uspon azijskih zemalja, a naročito Kine, u krizu već gura ne samo automobilsku, već i mašinsku, farmaceutsku, hemijsku industriju u Nemačkoj.
Mogu se očekivati još desetine hiljada otpuštanja – a sa njima i uspon krajnje desnice kakvom smo početkom meseca delimično svedočili na izborima održanim početkom meseca. Podsetimo, krajnje desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) je sa osvojenom trećinom glasova odnela ubedljivu pobedu na izborima u Tiringiji, a zamalo pobedila i u Saksoniji.
I.K.
