Tokom istrage o aferi Generalštab, ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević izjavila je da Ministarstvo građevinarstva nije učestvovalo u izradi ugovora koji je bivši ministar Goran Vesić potpisao sa kompanijom Džareda Kušnera, kao i da u ovom ministarstvu ne mogu da nađu potpisani ugovor na srpskom jeziku.
Kako BIRN saznaje, u izjavi policiji datoj u aprilu 2025. godine, Sofronijević je navela i da ministarstvo i ona nisu imali saznanja o vremenu, mestu, načinu i licima koja su prisustvovala potpisivanju memoranduma, a zatim i ugovora.
Ipak, upravo je Ministarstvo građevinarstva Vladi Srbije formalno podnosilo predloge memoranduma, ugovora, kao i predlog da se ovaj posao proglasi za projekat od posebnog značaja. Kao formalni predlagač, ovo ministarstvo je bilo dužno i da pribavi pozitivna mišljenja od različitih ministarstava i institucija u vezi sa tim predlozima, piše BIRN.
Srbija je sa investicionom kompaniju Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trumpa, potpisala memorandum o razumevanju u vezi sa „revitalizacijom i razvojem“ lokacije na kojoj je Generalštab u decembru 2022. godine.
Vlada je Memorandum iz 2022. godine označila kao „strogo poverljiv“, a u samom dokumentu nije uopšte navedeno ime osobe koja ga je potpisala u ime Kušnerove firme, niti je potpis čitak.
U svom izjašnjenju policiji, ministarka Sofronijević je navela da nema saznanja o tome ko je potpisao Memorandum u ime Kušnerove firme kao i da ministarstvo nema saznanja zašto su i Memorandum i sav materijal povezan sa njim označeni kao strogo poverljivi, saznaje BIRN.
Nešto manje od godinu i po dana kasnije, u maju 2024, Srbija i druga Kušnerova firma potpisali su ugovor kojim se omogućava gradnja hotela i poslovno-stambenog kompleksa na mestu nekadašnjeg Generalštaba. Memorandum i ugovor je u ime Republike Srbije potpisao Goran Vesić, tadašnji ministar građevinarstva.
Ugovorom je predviđeno da će Srbija dati zemljište bez naknade u zakup na 99 godina Kušnerovoj firmi, kao i da će ukloniti „oznaku kulturnog nasleđa“ sa kompleksa Generalštab i srušiti sve objekte na parcelama na kojima se ovaj kompleks nalazi.
Sofronijević takođe nije znala ni kakav je odnos između dve firme sa kojima je Vesić potpisao memorandum i ugovor – memorandum sa nepoznatom osobom iz Kushner Realty Acquisition, a ugovor sa Asherom Abeserom, zastupnikom Atlantic Incubation Partners, piše BIRN.
Ministarstvo građevinarstva bilo je zaduženo da pribavlja mišljenja nadležnih institucija na predloge memoranduma i ugovora, na osnovu kojih je zatim Vlada Srbije donosila zaključke usvajajući ove dokumente. Ovo su sve bili neophodni koraci pre nego što je Vesić, u ime Republike Srbije, sa Kušnerovim kompanijama mogao i zvanično da potpiše ove dokumente.
Mesec dana pre potpisivanja „strogo poverljivog“ memoranduma, Ministarstvo građevinarstva je za memorandum zatražilo mišljenja Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijatu za zakonodavstvo, Državnog pravobranilaštvu, Republičke direkcije za imovinu, Ministarstva odbrane, Ministarstva kulture i Ministarstva spoljnih poslova.
Kako saznaje BIRN, iz ministarstva kulture, na čijem čelu je tada bila Maja Gojković, rekli su da ne mogu da daju mišljenje na predlog zaključka o memorandumu bez mišljenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer je reč o nepokretnim kulturnim dobrima.
Međutim, nekoliko dana kasnije, ministarstvo je poslalo pozitivno mišljenje koje je potpisala Gojković, ne čekajući odgovor Zavoda. Dan nakon što je pozitivno mišljenje poslato Ministarstvu građevinarstva, iz beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture je stigao dopis u kome je pisalo da se moraju poštovati sve mere zaštite iz odluka Vlade Srbije kojima je prostor Generalštaba zaštićen – kako one iz 2005, u vezi sa zgradama, tako i one odluke iz 2020, kojom je Generalštab postao deo Prostorne kulturno-istorijske celine uz Ulicu Kneza Miloša.
Pozitivno mišljenje na memorandum su dali i Državno pravobranilaštvo, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo finansija i Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, prenosi BIRN.
Ministarstvo odbrane, na čijem je čelu tada bio Miloš Vučević, u prvi mah je odbilo da da saglasnost, uz obrazloženje da se na tim parcelama nalaze vojni kompleksi koji su perspektivni u sistemu odbrane, i da prvo treba da se razmotri pitanje razmeštaja organizacionih celina Ministarstva i Vojske.
No, nakon nekoliko dana, usvojene su sugestije Ministarstva odbrane i ubačene u predlog zaključka, pa je ministarstvo dalo pozitivno mišljenje, piše BIRN.
Od Ministarstva kulture nije ni tražena saglasnost za ugovor o Generalštabu
Pre potpisivanja ugovora sa Kušnerovom firmom, Ministarstvo građevinarstva je tražilo mišljenja Državnog pravobranilaštva, Ministarstva finansija, Ministarstva odbrane, Ministarstva privrede i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo u februaru 2024.
Prema poslovniku o radu Vlade Srbije, predlagač zaključka – u ovom slučajevima Ministarstvo građevinarstva – obavezno je da pribavi i mišljenja: Ministarstva spoljnih poslova, ako se akt tiče odnosa Republike Srbije sa inostranstvom, Republičkog javnog pravobranilaštva, ako se akt tiče zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije ili se njime stvaraju ugovorne obaveze za Republiku Srbiju, kao i mišljenja drugih „organa državne uprave sa čijim delokrugom je povezano pitanje na koje se akt odnosi“.
Iako je prethodno za zaključak o memorandumu tražilo mišljenje Ministarstva kulture, Vesićevo ministarstvo nije tražilo mišljenje od ovog ministarstva za ugovor o Generalštabu, iako se tim ugovorom predviđa da će biti skinuto svojstvo kulturnog dobra sa zgrada i zemljišta, kao i da će zgrade biti do temelja srušene.
Kako BIRN saznaje, u predmetu se nalaze pozitivna mišljenja Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Državnog pravobranilaštva.
Generalštab proglašen projektom od posebnog značaja
Po potpisivanju ugovora, kako je policiji izjavila Aleksandra Sofronijević, Vlada Srbije proglasila je izgradnju novog kompleksa na mestu Generalštaba projektom od posebnog značaja u junu 2024. godine.
Kako saznaje BIRN, u svom izjašnjenju ministarka Sofronijević je policiji opisivala način na koji se utvrđuje projekat od posebnog značaja, kao i da se, nakon što projekat bude utvrđen da je od posebnog značaja, pristupa izradi tehničke dokumentacije, odnosno najpre idejnog rešenja.
Međutim, prema sadržaju ugovora kojeg je Vlada Srbije zaključkom usvojila u februaru 2024, vidi se da je već tada – pre no što je ceo posao proglašen za projekat od posebnog značaja – postojalo rešenje za tri buduće kule, piše BIRN.
Kako je Sofronijević izjavila, utvrđivanje da je projekat od posebnog značaja bilo je ugovorna obaveza Srbije.
Ona je takođe navela da je predlog za utvrđivanje da je ovo projekat od posebnog značaja podnelo Ministarstvo građevinarstva, te da – zato što je ugovor potpisao upravo ministar građevinarstva – nisu pribavljali dokumentaciju koja je inače neophodna i propisana uredbom o objektima od posebnog značaja, već su predlog formirali na osnovu obaveza iz ugovora.
Ministarstvo građevinarstva je i za ovu odluku prikupljalo mišljenja nadležnih institucija – pozitivno mišljenje su dali Ministarstvo kulture, Državno pravobranilaštvo, Ministarstvo životne sredine, Ministarstvo privrede, Republička direkcije za imovinu Republike Srbije i Ministarstvo finansija.
Republički sekretarijat za zakonodavstvo pozitivno mišljenje je uslovio time da zaključak Vlade bude u saglasnosti uredbom o objektima od posebnog značaja iz 2023. godine.
Ceo tekst o ulozi Ministarstva građevinarstva dostupan je na sajtu BIRN-a.
A.G.A.
