U Srbiji i regionu raste broj ekoloških pokreta koji se bore za očuvanje poslednjih divljih reka Evrope. Jedan od njih je građanska inicijativa Correct iz Crne Trave.
Opština Crna Trava, smeštena na samom jugoistoku Srbije, na reci Vlasini, spada u najnepristupačnije planinske oblasti. Odseljavanje traženih zidara – Crnotravaca – i zapuštanje stočarstva uslovili su današnju privrednu nerazvijenost i nisku naseljenost ovog kraja.
Crna Trava je istovremeno predeo velikih prirodnih lepota i vodnog bogatstva: gotovo svakim potokom i rečicom teče voda za piće, a u njoj se mresti pastrmka koja je u tradicionalnoj medicini korišćena kao lek.
Crnotravci nisu voljni da bez borbe prepuste uništenju najveće vrednosti svoje postojbine, njene vode i biodiverzitet. O svojoj borbi govore u intervjuu za Mašinu.
Kada je i zbog čega osnovano udruženje Correct Crna Trava?
Građanska inicijativa Correct osnovana je krajem oktobra 2018. godine. Grupa mladih ljudi, rodom Crnotravaca, okupila se oko ideje da pokuša da zaštiti planinske reke i potoke na teritoriji Opštine Crna Trava od buduće izgradnje MHE. Mi smo još uvek građansko udruženje u osnivanju. Bord udruženja čini nas šestoro: Oliver Dimitrijević, Ognjen Marković, Nenad Stojković, Nenad Vučković, Ana Momčilović, i Marina Kessler. Svi smo rodom Crnotravci, iz raznih mahala, raseljeni širom Srbije: Predejane, Leskovac, Beograd… Jedino se Marina vratila iz inostranstva i veći deo godine živi u očevoj rodnoj kući u selu Ruplje. Ali, svako od nas ima želju da se jednog dana vrati u dedovinu, te je stoga naša motivacija za očuvanje zdrave životne sredine veoma jaka.
Počeli smo tako što smo na društvenoj mreži fejsbuk napravili grupu „Stop MHE u Crnoj Travi – Građanska inicijativa Correct“ i pozvali Crnotravce rasute širom zemlje i sveta da nam se pridruže. Trenutno imamo oko 2000 aktivnih članova, koji svakodnevno uzimaju učešće u inicijativama koje pokrećemo.
Kakva je situacija u Crnoj Travi?
U Crnoj Travi situacija je katastrofalna. Većina stanovništva je direktno ili indirektno zavisna od lokalne samouprave, što zbog radnih mesta, što zbog korišćenja socijalne pomoći. Lokalno stanovništvo je neinformisano o svim bitnim aspektima života, neinformisano o svojim pravima, o životnoj sredini i njenom ugrožavanju uopšte. Crna Trava po popisu iz 2011. ima oko 1600 stanovnika, ali realno stanje je da ih sa svim mahalama ima negde oko 1000. Prosek godina je preko šesdeset, ogromna većina nema pristup internetu i zna samo ono što može da vidi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, koje, po našem mišljenju, veoma šturo, ili nikako izveštavaju o tome kolika je štetnost MHE po prirodu i životnu sredinu. Jedna od prvih inicijativa Correct tima bila je da građane upoznamo upravo sa njihovim pravima: šta je to pravo na dobru upravu, pravo na informisanje, pravo na zdravu životnu sredinu.
Kojim sredstvima se borite protiv izgradnje derivacionih MHE? Sa kakvim preprekama se suočavate?
Correct tim koristi sve pravne mogućnosti da dodje do informacija koje bi mogle da nam koriste. U skladu sa Zakonima Republike Srbije, trudimo se da nabavimo što više podataka koje će nam pomoći da ostvarimo ono što smo započeli. Na tom putu nailazimo na mnoge prepreke, počevši od toga da je, na primer, e-mail adresa preko koje se mogu tražiti informacije od javnog značaja bila pogrešno napisana i u informatoru o radu Opštine, i na samom sajtu, u delu elektronskih adresa.
Uspeli smo da nateramo Opštinu da promeni te e-mail adrese na sajtu, da pruži građanima ispravne informacije i da radi svoj posao onako kako je i plaćena novcem svih građana.
Nakon što smo poslali prvi Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, u kome smo izričito tražili da nam kažu da li su i za jednu MHE, imali javnu raspravu, da li su uopšte, pre nego što su doneli prostorni plan za 2018., u kome je deset lokacija predviđeno za izgradnju MHE, konsultovali građane putem ankete, javne rasprave, referenduma, bilo kako, nakon tog prvog zahteva koji smo im uputili, Opština je munjevitom brzinom pokrenula inicijativu za izradu novog Statuta o radu. Jer – pogodićete – u starom statutu nisu imali ni jednog slova napisanog o javnoj raspravi, iako su bili u obavezi da usklade svoj Statut sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, i bili u obavezi da sprovedu javnu raspravu i o prostornom planu, i o budžetu, i pre izdavanja lokacijskih uslova za bilo koju MHE. Po našim saznanjima, nije bilo niti jedne javne rasprave, ali potvrdu tih informacija još uvek čekamo, jer zakonski rok od petnaest dana, u kome su dužni da nam odgovore, još uvek nije prošao.
Correct tim je ispratio poziv Opštine da građani dostave svoje predloge i sugestije na nacrt novog Statuta. Smešno je što, na primer, ni e-mail adresa na koju smo mogli da dostavimo svoje predloge nije radila, pa smo se obratili i povereniku, te su na našu i njegovu urgenciju, konačno, i tu e-mail adresu ispravili, i produžili nam rok za podnošenje predloga i sugestija na nacrt novog statuta.
Svojom malom pobedom smatramo i to što je Lokalna samouprava rešila da 10. decembra organizuje javnu raspravu o nacrtu novog Statuta. To je mali korak za nas, ali jedan od načina da pokrenemo stanovništvo da dođe i da učestvuje u javnoj raspravi.
Da li ste povezani sa grupom Odbranimo reke Stare planine i drugim anti-MHE organizacijama u regionu?
U svom delovanju povezali smo se i sa ostalim građanskim udruženjima koja se bave problemom derivacionih MHE u celoj Srbiji. Veliku pomoć i podršku svakodnevno dobijamo od kolega iz ORSP, kolega iz Kraljeva, grupe koja se bavi odbranom reke Mlave, kolega iz Nišavskog okruga, a od skora smo povezani i sa kolegama iz Paraćina koji se bore da na reci Grzi ne bude izgradjena prostornim planom predvidjena MHE.
ORSP od svih nas ima najviše iskustva, svakodnevno su nam od ogromne pomoći, i svakodnevno razmenjujemo informacije i mišljenja o tome koji bi trebalo da nam budu sledeći koraci.
Jako je važan podatak da se širom Srbije svakodnevno rađaju nove grupe građana i pokreću nove inicijative za obustavu dalje izgradnje pre svega derivacionih MHE.
Pogledajte video o borbi meštana Stare planine:
Da li postoje alternative za obnovljive izvore energije i alternative za privredu u Crnoj Travi?
Postoji mnogo alternativa za obnovljive izvore energije. Novinar Jovan Memedović je prošle nedelje bio u Crnoj Travi i snimio priloge za svoju emisiju. Naš Nenad Vučković se sreo sa njim i između ostalog, potrudio se da mu ukaže na to kako je Slovenija, na primer, rešila pitanje MHE i uopšte obnovljivih izvora energije. Naše mišljenje je da treba veći akcenat baciti na solarnu i vetro energiju.
MHE ne moraju nužno biti loše. Mnoge zemlje EU i okruženja takođe ih imaju. Veoma je važno napomenuti da mi imamo problem sa derivacionim MHE, što podrazumeva da se jedan deo reke prosto preusmeri u cev. Osim veoma ružne slike da je rečni tok prekinut i reka kilometrima teče kroz neku cev, niko u Srbiji ne vodi računa o biološkom minimumu, niti o ribljim stazama. U našem timu ima puno sportskih ribolovaca. Jedan od najboljih mušičara u Srbiji, naš Nenad Stojković, ima ogromno znanje o potočnoj pastrmci, o mrestu potočne pastrmke. Iz njegovog ogromnog iskustva se može reći da se i mrest potočne pastrmke potpuno ili delimično narušava izgradnjom derivacionih MHE. Riba sigurno neće plivati uzvodno kroz cevku da bi se mrestila.
Jedan od naših članova, Ognjen Marković, odrastao je na reci Vlasini u samoj Crnoj Travi i lično je tragično doživeo skorašnju izgradnju jedne merne stanice, gde je Elektroprivreda Srbije, po građevinskoj dozvoli izdatoj od Ministarstva građevinarstva, u sred mresta potočne pastrmke, preusmerila tok reke Vlasine kroz cev.
Svako od nas ima lične i emotivne razloge zbog kojih smo ušli u ovu priču. Ako smo mi mogli da odrastamo u netaknutoj prirodi, u čistim rekama, i zdravim šumama, to isto želimo da ostavimo i našoj deci i deci naše dece.
Postoji još jedan apsurd što se tiče same Crne Trave i njene teritorije.
Ministarstvo građevinarstva je pre nekoliko meseci na svom sajtu predstavilo rani uvid u prostorni plan za predeo izuzetnih odlika Vlasina, kojim je obuhvaćen veći deo teritorije opštine Crna Trava.1
U toj uredbi, u jednom delu (6.1) se bave zaštitom i eksploatacijom pitke vode (budući da sa svakog potoka ovom kraju može da se pije voda), u delu 6.3. – Akumulacije, u tački 5. piše obezbeđenje prostora za lociranje malih hidroelektrana, a već tačka 6. definiše Razvoj ribnog potencijala (autohtonog i komparativnog). To je apsurd! I nije nam jasno kako su silna ministarstva koja učestvuju u implementaciji ovog prostornog plana mogla da ga potpišu? Na koji način misle da razviju ribni potencijal, kada prethodno žele da zatrpaju vodotokove mini hidroelektranama? Pored deset lokacija koje je opština Crna Trava prostornim planom za 2018. odredila za MHE, ovom uredbom određene su još tri. Uz osam već izgrađenih imali bismo ukupno 21 MHE na 316 km2, kolika je površina same teritorije opštine. Svaka mini hidroelektrana, bila ona derivaciona ili ne, šteti ribljem fondu, biljnom i životinjskom svetu. Pomenimo i gljive, jer četiri strogo zaštićene gljive imaju stanište na teritoriji opštine.
