„Po Ustavu, sve vrste vlasništva su jednake: privatno vlasništvo srpskih građana, vlasništvo stranih građana, državno vlasništvo Srbije ili neke strane države, kao i zajedničko, odnosno javno-privatno partnerstvo. Ali kod NIS-a imamo izuzetak, jer je vlasništvo ruske države”, navodi Đukić.
Đukić postavlja pitanje: zašto je moguće preuzeti sve druge oblike vlasništva – i srpskih i stranih građana – ali ne i vlasništvo ruske države?
Tvrdi da to potiče iz samog ugovora o kupovini NIS-a i da je „gotovo siguran” da je to bio zahtev Rusije na koji su tadašnji srpski pregovarači, iz kabineta predsednika Tadića, pristali. „Ne znam koliko su bili svesni posledica – ali to prihvatanje i ugradnja ekskluziviteta NIS-u u pogledu nemogućnosti nacionalizacije praktično ga čine eksteritorijalnim”, kaže Đukić.
Ističe da bi Ustavni sud, koji štiti suverenitet Srbije, trebalo da poništi ugovor sa takvim odredbama. „Suverenitet države unutar njene teritorije niko ne može ograničiti”, kaže on.
Smatra da su tumačenja po kojima Srbija ne može izvršiti nacionalizaciju potpuno neosnovana, dodajući da je Rusija sama poslednjih deset do petnaest godina „pobornik suverenizma”.
Bivši diplomata naglašava i posledice obustave rada rafinerije: gubici bi mogli da dostignu najmanje četiri milijarde evra, radnici bi ostali bez posla, a derivati bi morali da se uvoze, iako Srbija za to nema logistiku.
„NIS sada ne radi, ali ne zato što ne može, već zato što je u ruskim rukama. Ruska država neće da ga ustupi Srbiji niti da ga proda trećoj strani, jer bi time izgubila ključnu tačku svog političkog oslonca”, ocenjuje Đukić. Bez vlasništva nad NIS-om, Rusija bi izgubila mogućnost da drži „proruske kadrove i krugove okupljene oko nafte i gasa”, dodaje on.
Generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović je 2023. godine od ambasadora Ruske Federacije u Srbiji odlikovan ordenom za doprinos međunarodnoj saradnji. Tom prilikom izjavio je da je ruska invazija na Ukrajinu pokrenula „proces dedolarizacije energetike i deamerikanizacije”.
NIS-u preti likvidacija, navode i Đukić i profesor dr Goran Radosavljević sa FEFA fakulteta u Beogradu, sa kojim smo razgovarali prošle nedelje. Radosavljević smatra da je to „najbolje rešenje”, dok Đukić ocenjuje da ni to neće rešiti problem.
„Ako Rusi ne žele da prodaju likvidacionu masu, NIS će stajati neiskorišćen — kapacitet koji je bio na solidnom tehničkom nivou propadaće. Sve će to opet pasti na teret Srbije i njenih građana”, konstatuje Đukić.
Na kraju, naš sagovornik tumači nečinjenje vlasti povodom NIS-a kao „kamen o vratu koji može da sahrani srpsku privredu i finansije”.
A.M.
