„Deponija Duboko nije nikakav ‘višedecenijski problem Užica‘. Duboko je zapravo pre 13 godina, kada je izgrađena trebalo da bude rešenje za višedecenijske probleme ovog regiona Srbije“, kaže za Mašinu Vladan Sinđić, predstavnik koalicije Biramo Užice. Prema njegovoj oceni, projektom u međuvremenu nije dobro upravljano.
„Kada je izgrađena uložili su 15 miliona evra. Plus su uzimali u međuvremenu gomile para od EU za besmislene projekte tipa Ere recikliraju i tako neke gluposti, a nikad nisu uveli primarnu selekciju“, kaže Sinđić. „Selekcija u praksi ne postoji. U Užicu, kao, postoje konteneri za suvi i mokri otpad. Ja, recimo, odvajam sekundarni otpad koji može se reciklira, ali prvi kontejner mi je kilometar daleko pošto ne živim u centru“, pojašnjava Sinđić.
Nedostatak primarne selekcije je prepolovio vek deponije
Duboko je počelo sa radom u novembru 2011. Smeštena na sedam kilometara od Užica, deponija je namenjena za upravljanje otpadom iz desetak gradova i opština: Čačak, Lučani, Ivanjica, Arilje, Požega, Kosjerić, Bajina Bašta, Čajetina i Užice. Njen planirani kapacitet je prema navodima Ozon Čačak bio 90.000 tona smeća koje proizvodi 370.000 stanovnika iz Zlatiborskog i dela Moravičkog okruga.
Izgradnju su, po navodima Radio Ozon Čačak, finansirali gradovi i opštine, Vlada Srbije, Delegacija Evropske komisije, kredit od pet miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj, donacije švedske agencije „Sida“ i francuske vlade. Iste godine u rad je, po navodima medija, pušten i automatizovani Centar za selekciju otpada.
„Deponija je imala predviđeni vek trajanja od 15 godina ukoliko nema primarne selekcije. Ukoliko ima primarne selekcije, vek bi mogao da se produži do 30 godina. Problem je u tome što ta primarna selekcija u ovim gradovima i opštinama nikad nije zaživela. U ovom momentu se reciklira svega 7% otpada koji se u njima proizvede“, objašnjava Sinđić. Sav ostali otpad, odnosno 93% otpada na deponiji završava nesortiran.
Projekat proširenja postoji od 2016. a vlasti tek sada najavljuju tender
Dodatni problem predstavlja što su postojeće sanitarne kasete popunjene. „Osam ili devet sanitarnih kaseta, koliko ih ukupno ima, su popunjene do 2018. godine, nakon čega je trebalo da se telo deponije stabilizuje i da se otvore nove novi delovi za deponovanje, nove kasete za deponovanje otpada“, kaže predstavnik koalicije Biramo Užice. „To se nikada nije desilo“, konstatuje Sinđić.
„Od 2016. postoji projekat proširenja koji je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj. Znači, prošlo je punih 8 godina otkako projekat postoji, da se ništa nije uradilo po tom pitanju“, dodaje naš sagovornik.
Aktuelni požar nije čak ni prvi ove godine: „U martu je izbio požar koji je gašen dvadeset dana. On se pojavio ponovo tamo negde oko četvrtog ili petog maja i evo, već dvanaesti dan deponija ponovo gori“.
Tek nakon što je izbio drugi požar u pet dana, desetog maja, resorna ministarka je obavestila javnost da je objavljen međunarodni tender za izvođača za projekat sanacije deponije, izgradnje njenog tela, izgradnje biogasnog postrojenja i stabilizacije terena na kom se deponija nalazi. „U ovom momentu se priča o tom nekom proširenju i ulaganju nekih 30 miliona eura u proširenje“, kaže Sinđić. Kako zaključuje:
“Suština problema je neodgovorno i nestručno upravljanje deponijom.“
„Deponija u samom početku nije bila potpuno završena. Primera radi, nikad nije izgrađeno postrojenje za preradu otpadnih voda. Računalo se da će biti izgrađeno gradsko postrojenje, pa da se iz laguna u kojima se skuplja ocedak ispod deponije otpad prebacuje u postrojenje i da se u postrojenju tretira. Međutim, nakon dolaska SNS-a na vlast, iako se imalo tih 15 miliona evra u za izgradnju postrojenja, dalje nije preduzao ništa i Evropska unija i KVB banka su povukli sredstva i ta sredstva su otišla u Vranje“.
„Izbegavajte perjanicu“, a sve je u redu jer ne merimo kancerogena isparenja
Iako je dim prekrio celo Užice i stigao do Čačka, iz Zavoda za javno zdravlje Užica su tokom vikenda saopštili da je zagađenje u okviru dozvoljenih granica. Ovo saopštenje izazvalo je revolt javnosti.
„Od samog početka, kako je deponija počela da gori, Zavod za javne zdravlje Užice obaveštava javnost da je sve u redu odnosno da nisu prekoračene dozvoljene koncentracije zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu, PM2 i PM10 čestice i tako dalje. Međutim, i sami priznaju da se furani i dioksini ne mere i da oni ne znaju koja je koncentracija tih opasnih materija“, podseća Sinđić.
Da građani nemaju razloga za strah izjavila je i ministarka zaštite životne sredine u Vladi Srbije Irena Vujović. Kako je Vujović izjavila za TV Prva, zagađenje se meri na sedam mernih mesta.A da stvari budu tragičnije, Zavod za javno zdravlje je sve vreme, čak i kada su dozvoljene koncentracije PM čestica bile višestruki premašene, a vetar okretao dim prema gradu, objavljivao da dozvoljene vrednosti nisu premašene u proseku, kad se zagađenje „razmaže“ na 24 sata.
Prema Sinđićevimrečima, škole su juče roditeljima počele da šalju obaveštenja da deca treba da provode što manje vremena napolju i upitnici koji su upućene roditeljima da se izjasne da li su za uvođene online nastave ili ne. Ovih dana se očekuju odluke u tom smislu. „Najgore je što se to dešava tek dvanaesti ili jedanaesti dan nakon izbijanja požara“, komentariše naš sagovornik.
Užičani će u utorak protestovati zbog požara na deponiji
Zbog požara koji već dve nedelje traje na regionalnoj deponiji Duboko građani koji žive blizu će održati protest u utorak u 18 časova ispred opštine.
Užičani koji su najizloženiji otrovnim gasovima od požara na deponiji Duboko okupiće se u utorak ispred zgrade opštine. Ovu informaciju je preneo narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta prilikom posete narodnih poslanika i predstavnika predizborne koalicije „Biram borbu“ Užicu u ponedeljak, 12. maja.
„Prekinuli smo kampanju u Beogradu jer moramo biti uz građane Užica u ovom trenutku. Situacija je zaista loša”, prokomentarisao je za Betu Kandidat za gradonačelnika liste Biramo Beograd, Dobrica Veselinović. On je dodao da vlasti ignorišu problem u Užicu kao što su to činile kada je 2021. gorela deponija u Beogradu. „Kada je gorela deponija u Vinči odgovor vlasti je bio isti kaoi odgovor u Užicu: ignorisanje problema i ćutanje“, prenosi Beta.
Poslanici su se obratili javnosti ispred zgrade Gradske uprave, a nakon toga su pokušali da uđu na deponiju, u čemu su sprečeni. „Na nas su naleteli neki ljudi, klasika, kad napraviš ekocid, ljudima otmeš vodu, zemlju, njivu, onda dovedeš nekakve ljude koji te napadnu da si ti kriv jer si došao da ih zaštitiš“, prokomentarisao je Jovanović po navodima N1.
I.K.
