Do kraja godine nastavak rasta cena hrane, goriva i struje

U poslednjem kvartalu ove godine očekuje nas rast akciza na gorivo i duvanske proizvode, rast cena hrane, alkoholnih pića i kafe, kao i električne energije, progrnozira Republički zavod za statistiku.

Prema prognozi Republičkog zavoda za statistiku objavljenih u publikaciji „Trendovi II kvartal 2023“ u poslednjem kvartalu ove godine očekuje nas rast akciza na gorivo, cigareta i duvanskih proizvoda, alkoholnih pića i kafe od osam odsto.

Takođe, navodi se u izveštaju, „u aranžmanu sa MMF-om, još od početka 2023, dogovoren je još jedan rast cene električne energije za domaćinstva u novembru mesecu, pored već ostvarenog rasta u januaru i maju, od osam odsto (i oko deset odsto na gas).“ 

Na osnovu svih indikatora, Republički zavod za statistiku prognozira međugodišnji rast potrošačkih cena od oko devet odsto, čime bi se prosečna inflacija potrošačkih cena u celoj 2023. zadržala na nivou od oko 13%.

Uzimajući u obzir vanredni rast akciza na cigarete od osam odsto koje će biti u oktobru 2023. najveći uticaj na međugodišnji rast cena u poslednjem kvartalu ove godine će i dalje biti generisano rastom cene hrane i električne energije, ali po svom uticaju, u odnosu na prethodne kvartale, neće mnogo prednjačiti u odnosu na cenu duvana i alkoholnih pića i goriva, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o već ostvarenom rastu cena, u izveštaju se navodi da je na rast ukupnih potrošačkih cena od početka godine najveći uticaj imao rast cena mlečnih proizvoda, povrća, mesa, električne energije za domaćinstvo, hleba i žitarica i čvrstih goriva (ogrev).

Kako se navodi u izveštaju, najveći uticaj na međugodišnji rast ukupnih potrošačkih cena u prvoj polovini 2023. godine imao je rast cena mlečnih proizvoda, koji su poskupeli skoro 40%. Taj rast je uslovljen, pre svega, rastom cena jogurta i kiselog mleka, svežeg sira (svih vrsta) i mleka (sa rokom upotrebe do 21 dan), navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

U prvoj polovini 2023. godine međugodišnji rast cene povrća od trideset odsto dominantno je bio određen cenom crnog luka, krompira, paprike, paradajza i šargarepe, navodi se i dodaje da „[r]ast cene mesa od 18,4% najviše je bio pod uticajem rasta cena svinjskog mesa bez kostiju, slanine, goveđeg i junećeg mesa bez kostiju, kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa i pilećeg filea, čije je ukupno učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prvoj polovini 2023. iznosilo 48,6%.“

Hleb i žitarice su poskupele oko dvadeset odsto i to najviše beli hleb i slane grickalice. 

„U prvom polugodištu 2023, u strukturi međugodišnje stope rasta cene čvrstih goriva (37,8%), rast cene drva za ogrev je činio 71,0% ukupnog godišnjeg rasta stope čvrstih goriva, dok su ostalo činili cena mrkog uglja, lignita i cene usluga prevoza uglja i seče drveta. Troškovi proizvođača sektora snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za domaće tržište u istom periodu imali su međugodišnji rast od 8,7%, dok su troškovi proizvođača prerade drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja za domaće tržište u istom periodu porasli za 19,0%“ navodi se u izveštaju.

I.P.

Prethodni članak

Šef UN poziva na reformu „disfunkcionalne, zastarele i nepravedne finansijske arhitekture“ sveta

Deo opozicije potpisao Dogovor za pobedu 

Sledeći članak