Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija, Antonio Gutereš, pozvao je na duboke reforme „disfunkcionalne, zastarele i nepravedne međunarodne finansijske arhitekture“, koje bi uključile paket za spasavanje od 500 milijardi dolara godišnje za zemlje koje su najviše zadužene, prenosi The Guardian.
U svom govoru, kojim je juče otvorio zasedanje Generalne skupštine UN, Gutereš je istakao problem sve dubljih podela u svetu i rekao je da je globalno upravljanje „zaglavljeno u vremenu“ u trenutku kada su snažne, moderne, multilateralne institucije potrebnije nego ikad.
Osim što je istakao urgentnost rešavanja problema zaduženosti, Gutereš je pred lidere zemalja sveta izneo i zahteve u vezi sa klimatskom krizom.
Generalni sekretar UN je pozvao na klimatski pakt solidarnosti kojim bi se svi veliki emiteri obavezali na ulaganje dodatnih napora u smanjenje emisija, a bogatije zemlje na pružanje finansijske i tehnološke podrške siromašnijima. „Afrika raspolaže sa 60% svetskih kapaciteta solarnih izvora, ali dobija samo 2% investicija u obnovljive izvore energije“, ilustrovao je Gutereš.
Gutereš je pozvao i na izbacivanje uglja iz upotrebe, što bi do 2030. trebalo da postignu imućnije zemlje — članice OECD-a, a do 2040. ostatak sveta.
Politička novina na repertoaru generalnog sekretara je uvrštavanje veštačke inteligencije u jezgro UN-ove agende. Gutereš je potvrdio da će sastaviti panel koji će do kraja godine podneti izveštaj o radu, razvoju i efektima veštačke inteligencije. Predložio je i novo telo UN posevećeno veštačkoj inteligenciji, koje bi pružalo ekspertizu i informacije državama članicama UN, poput Međuvladinog panela za klimatske promene.
„Obećanje da ćete izgraditi svet zdravlja, napretka i prilika za sve niste dali jedni drugima kao diplomate“
Jučerašnjem zasedanju Generalne skupštine UN prethodio je globalni samit o ciljevima održivog razvoja.
Ciljevi održivog razvoja (Sustainable Development Goals, na koje se referiše skraćenicom SDG), nazivaju se i Globalnim ciljevima i ima ih sedamnaest. UN ih je usvojio 2015. godine kao opšti poziv vladama sveta na delanje kako bi se globalno okončalo siromaštvo, zaštitila planeta i obezbedilo mir i prosperitet za sve ljude da do 2030. godine.
Svetski lideri su ovog ponedeljka izdali političku deklaraciju upozoravajući da svet nije blizu postizanja Ciljeva održivog razvoja (SDG) koji su postavljeni 2015. godine, prenosi Health Policy Watch.
Antonio Gutereš nazvao je samit o Ciljevima održivog razvoja prilikom da se postigne dogovor o „globalnom planu spasavanja“ kako bi se istrajalo na putu postizanja ciljeva održivog razvoja. Neuspeh u postizanju ovih ciljeva će ostaviti milione ljudi širom sveta bez pristupa obrazovanju, kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, hrani i zarobiti ih u siromaštvo, rekao je Gutereš liderima sveta okupljenim u sedištu UN-a u Njujorku.
„Vi ste dali svečano obećanje, obećanje da ćete izgraditi svet zdravlja, napretka i prilika za sve, obećanje da nikog nećete ostaviti za sobom i obećanje da ćete obezbediti novac za to“, rekao je Gutereš liderima sveta na otvaranju samita. „To obećanje niste dali jedni drugima kao diplomate, iz udobnosti ovih dvorana. To obećanje je uvek bilo obećanje ljudima.“
Na poluvremenu postizanja SDG-ova, rezultati opravdavaju alarmirajući ton Antonija Gutereša. Samo 15% od 17 ciljeva za transformaciju sveta je na putu da se ostvari do 2030. godine, dok se na polju ostvarivanja čak osam ciljeva nazaduje.
Prema stanju stvari danas, pola milijarde ljudi će ostati u siromaštvu do 2030. godine, školu neće pohađati gotovo 100 miliona dece. Prošle godine, 735 miliona ljudi se suočavalo sa akutnom glađu.
A.J.
