U toku su pregovori povodom najavljene reorganizacije predškolstva u sklopu koje su predviđene i izmene u sistematizaciji radnih mesta u predškolskim ustanovama. Reprezentativni sindikati su imali zadatak da do 20. februara ove godine iznesu stav o tome koji poslovi u obdaništima nisu neophodni i koji se kao takvi mogu ukinuti, a da se pritom ne izgubi na kvalitetu usluga koje predškolski sistem treba da pruži.
Na prvom sastanku Radne grupe za predškolsko obrazovanje i vaspitanje izneta je i napomena da „odgovor da su svi poslovi neophodni u razmeri u kojoj sada postoje neće dovesti do konstruktivnog dugoročnog rešenja“.
Predsednica Samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda, Vesna Janjić, izjavila je za Mašinu da je ovakav zahtev izazvao velike nedoumice na terenu s obzirom da nije do kraja jasno šta država želi da postigne putem reorganizacije posla.
,,U predškolskim ustanovama postoji kategorija vaspitnog i nevaspitnog osoblja gde spadaju kuvarice, nutricionisti, servirke, magacioneri, spremačice, vozači i tako dalje. Radi se o jednoj ozbiljnoj logistici zaposlenih koji se na tim radnim mestima nalaze zato što su zaista potrebni. Država mora da pojasni šta njoj treba. Ako joj treba jedna bezbedna, sigurno organizovana sredina za dete, tu onda nema prostora isključivanju bilo koje strukture. Ako državi trebaju čuvaonice sa jednokratnim keteringom, a ne vaspitno-obrazovni rad, onda je to u redu i onda možemo da se otuđimo od svih“, istakla je Janjić.
Ona je takođe dodala da je najveći doprinos Radne grupe za predškolstvo bilo upravo to što je u prethodnih nekoliko godina oko 3000 ljudi u predškolskim ustanovama prešlo sa određenog radnog vremena na neodređeno, odnosno, dobilo ugovor za stalno. Isključivanje određenih struktura zaposlenih iz predškolskih ustanova značilo bi i prelazak na autsorsovanje tih usluga što bi bio korak unazad za postignuta radna prava.
,,Jedna stvar je raditi u predškolskoj ustanovi preko agencije, a sasvim druga stvar raditi za predškolsku ustanovu. Zaposleni u predškolskim ustanovama imaju poseban kolektivni ugovor i na osnovu toga su njihova prava daleko bolje zaštićena. Oni imaju solidarnu pomoć, jubilarne nagrade, jasno determinisani godišnji odmor. S druge strane, za zaposlene u predškolskim ustanovama koji rade preko agencije, kolektivni ugovor ne važi. Čitave te strukture ljudi koje bi se našle u agencijama ili pod ugovorima koji nisu za stalno bi bili na apsolutno nesigurnom tržištu rada’’ poručila je Janjić.
Ona je napomenula i da bi država morala da razmišlja o ovom problemu i iz perspektive demografske politike kakva je potrebna Republici Srbiji, imajući u vidu da rezultati popisa pokazuju da se rađa mali broj dece i da se ljudi kasno odlučuju za prvo dete. „U predškolskim ustanovama 98% zaposlenih čine žene, a da bi se jedna mlada žena odlučila za osnivanje porodice prvi korak je siguran posao i plaćeno trudničko i porodiljsko bolovanje kao garant da se nakon isteka vašeg porodiljskog odsustva vraćate na svoje radno mesto“, objasnila je Janjić.
Da li u vrtićima ima viška zaposlenih?
Pred sindikate je takođe stavljen zahtev da razmotre i da li je u obdaništima zaista potrebno deset vrsta vaspitača/ica, među koje se ubrajaju medicinska sestra-vaspitač, strukovni vaspitač, diplomirani vaspitač, specijalista vaspitač i master vaspitač.
Janjić je naglasila da te diplome nisu izmislili zaposleni u predškolskim ustanovama, već da su do njih došli na akreditovanim studijama koje je odobrilo Ministarstvo prosvete te da je na njemu i odgovornost da predloži rešenje za detaljnu sistematizaciju radnih mesta i opis poslova. U ovom trenutku u predškolstvu postoji deset diploma vaspitača, dva koeficijenta za obračun zarada, ali istovremeno samo jedan opis radnog mesta, zbog čega zaposleni za obavljanje istog posla primaju nejednake plate.
Janjić je takođe iskoristila priliku kako bi podsetila da je u Subotici još davne 1843. godine peštanski trgovac Mak Đerđ podneo molbu da osnuje prvu organizovanu instituciju za brigu o deci, ali da je njegov zahtev bio odbijen jer je školska inspekcija ocenila da on ne poseduje adekvatnu stručnu spremu za obavljanje tog posla. Zbog toga je i posebno zabrinjavajuće što se u 2023. godini uopšte postavlja pitanje da li je u predškolskim ustanovama potreban visokostručni kadar.
„Ako vi u prvih 6, 7 godina života deteta ne izgradite sve kompetencije koje su njemu potrebne za život, onda sve ono ostalo što dolazi kroz osnovnu i srednju školu neće biti dovoljno, jer nećete imati na čemu da nadograđujete. Predškolske ustanove su vaspitno-obrazovne ustanove u kojima mora da radi vaspitno-obrazovni kadar najvišeg stepena jer se tu udaraju temelji za budućnost“, zaključila je Janjić.
Savez Samostalnih sindikata predškolskih ustanova Srbije organizovao je protest povodom 8. marta na Trgu Nikole Pašića kada se javnosti obratila i Bosiljka Jovanović, predsednica Saveza samostalnih sindikata za predškolsko vaspitanje i obrazovanje i članica Radne grupe za predškolstvo. Ona je napomenula da su predstavnici sindikata najviše nezadovoljni dijalogom sa gradonačelnikom Beograda Aleksandrom Šapićem, a koji bi trebalo da bude konstruktivan i da vrati dostojanstvo ovoj struci.
Jovanović je ocenila da su radni uslovi u predškolskim ustanovama katastrofalni i istakla da su neki od ključnih problema to što u predškolskim ustanovama ne postoji dovoljno sredstava za rad, što se deca upisuju preko normativa, a da istovremeno postoji problem hroničnog nedostatka stručnog kadra i neusklađenost prostornih kapaciteta sa potrebama obavljanja posla.
Plate zaposlenih u predškolskim ustanovama su na istorijskom minimumu, budući da od pre tri godine zaposleni sa sedmim stepenom stručnosti imaju platu manju od beogradskog i republičkog proseka, jedna trećina zaposlenih prima minimalnu zaradu, dok su istovremeno davanja ka zaposlenima nedovoljna i neredovna.
„Mi smo danas u situaciji da treba da dokažemo kad smo dobile solidarnu pomoć i da ona kasni godinu dana. To je socijalna pomoć, mi je dobijamo jer smo socijalni slučajevi“, poručila je Janjić.
Protest je završen ispred gradske skupštine performansom otvaranja kišobrana koji prema rečima okupljenih simbolizuje pokušaj „zaštite od neispunjenih obećanja ispred mesta sa kog ona pljušte“.
