Najnoviji zbornik radova „Film i borba – Radna sveska za antikolonijane pokretne slike“ umetničkog dua Doplgenger je kontapukt svemu onome što živimo danas.
Film je oduvek imao veliku moć, a život u savremenom svetu je nažalost odavno prevazišao fikciju najbrutalnijih blokbastera.
I dok su oči običnog gledaoca a često i stručne javnosti uprte ka holivudskoj produkciji spektakla ali i evropskim filmovima, koji i pored jakog autorskog pečata, ipak funkcionišu unutar sistema, umetnički duo Doplgenger se okreće Trećem kino svetu.
U zborniku „Film i borba – Radna sveska za antikolonijalne pokretne slike“ koji je objavljen u izdanju Fakulteta za medije i komunikacije i Transimage, tekstovi koji se mogu naći su izbor istorijskih filmskih manifesta u medijskoj borbi protiv kolonijalizma, sa pridodatim savremenim referentnim tekstovima.
I baš kao što u svom zborniku tekstova umetnički dvojac Doplgenger kaže: „U vremenu u kom stari svet umire a obrisi novog se tek promišljaju, izdanje ‚Film i borba – Radna sveska za antikolonijalne pokretne slike‘ nastoji da doprinese uspostavljanju sinhronijske i dijahronijske veze između potlačenih kao heterogenih subjekata istorije i njihovih borbi“.
U svetu punom različitih narativa i konstrukta bez ikakvog smisla za većinu, ovaj zbornik radova nudi veliki prostor za promišljanje. Ako bi postojala neka merna jedinica za savremenost onda bi to definitivno bili umetnički radovi Doplgengera, a posebno ovaj zbornik tekstova, koji može da ponudi odgovore na mnoga pitanja.
„Film i revolucija“, „Za nesavršeni film“, „Manifest Palestinske filmske grupe“, „Problemi forme i sadržaja u revolucionarnom filmu“, „U prilog samoizražavanju arapske žene“, samo su neki od naslova tekstova koji se mogu pročitati u ovom zborniku. A neki od njih su i prvi put prevedeni kod nas.
Glavna tema afričkog Trećeg kina je odnos modernog i tradicionalnog koji oblikuje afričku stvarnost. Treće kino kritički tretira i aspekte modernosti, koji mogu biti represivni, i aspekte tradicije, koji mogu biti emancipirajući.
Treće kino kao estetski i politički filmski portret nastaje prvobitno u zemljama Latinske Amerike, i širi se na Afriku, Bliski Istok i jugositočnu Aziju, prostor koji se geopolitički i ekonomski smatra Trećim svetom. Ipak, kako navode autori ovog zbornika Treće kino nije definisano geografskim odrednicama, i ne podrazumeva sve filmove Trećeg sveta, već filmsku poetiku i politiku sa socijalističkim i anti-imperijalnim programskim tendencijama.
A kakve sve to veze ima sa nama danas?
Danas, šest godina nakon započetog rada na ovoj publikaciji, ona se čini neophodnija nego ikad. Kolonijalne i imeprijalne tendencije su cinično transparentne. Globalno povećanje vojnih izdataka prati pojava ratne ekonomije, finasirane merama štednje koje se svode na ekonomski rat protiv nezaposlenih, penzionera, izbeglica, radnika.
Paradoksalna ideja zelenog kapitalizma (ekokapitalizam) koja sugeriše da se kapitalizam može modifikovati kako bi se rešio problem klimatskih promena, u praksi znači nekontrolisanu eksploataciju resursa i deprioritetizaciju istinskih ekoloških i klimatskih ciljeva.
Neokolonijalna dilema srpskog društva, s početka rada na publikaciji više nije dilema već zastrašujuća realnost oličena u otvorenim kolonijalnim pretenzijama kapitalističkih centara prema kopanju litija u dolini Jadra. Srbija kao kapitalistička periferija doživljava više nivoa siromaštva, nejedankosti i socijalne deprivacije. Svi učestvujemo ili smo pogođeni strukturama koje proizvode ovo doba nasilja, ali ko je spreman nešto da preduzme? Manifesti Trećeg kina, nude neke od metoda ali važno je razumeti savremeni trenutak, zaključuje na kraju Doplgeneger u uvodnom tekstu ovog zbornika.
