Filmski festival Slobodna zona otvorio je Trougao tuge, satira ultra bogatih

Osamnaesti po redu filmski festival Slobodna zona u čijem fokusu su različita društveno relevantna pitanja sinoć je otvoren projekcijom novog filma švedskog reditelja Rubena Estlunda (Ruben Östlund) „Trougao tuge“ (Triangle of Sadness) ovogodišnjeg dobitnika Zlatne palme.

„Trougao tuge“ se odvija u svetu visoke mode – par manekena je pozvano da se pridruži luksuznom krstarenju kao Instagram influenseri kako bi doprineli glamuru ultrabogataškog provoda. Kada jahta potone, manekeni, milijarderi i spremačica ostaju zarobljeni na pustom ostrvu gde su dovedeni u situaciju golog preživljavanja.

Estlundov prethodni film „Kvadrat“ (The Square, 2017) je višestruko nagrađivana satira sistema savremene umetnosti, između ostalog inspirisana i performansom ruskog umetnika Olega Kulika. Pre Kvadrata je režirao prikaz krize muškosti i patrijarhata u „Višoj sili“ (Force Majeure, 2014) i kontroverznu „Igru“ (Play, 2011) svojevrsno ogledalo rasizma u Švedskoj.

Na ovom izdanju festivala će biti prikazano par desetina lokalnih, regionalnih, evropskih i međunarodnih filmova kako ostvarenih autorki i autora, tako i tek afirmisanih rediteljki i reditelja koje festival podržava posebnim programima fokusiranim na mlade lokalne stvaraoce.

Filmovi obrađuju ekološke, migracijske, geopolitičke i feminističke teme. Među značajnijim filmovima na festivalu će premijerno u Srbiji biti prikazana dva nova filma austrijskog reditelja Ulriha Zajdla (Ulrich Seidl) – „Rimini“ i „Sparta“.

Foto: Tanja Drobnjak / Slobodna zona

Festival Slobodna zona osnovan je 2005. godine i od tada je jedinstveni filmski festival u Srbiji koji je posvećen društvenoj problematici tokom čijeg trajanja je prikazano više stotina filmova širom Srbije s obzirom na fokus festivala na decentralizaciji. Festival takođe organizuje niz obrazovnih programa posvećenih mladima, posebno manjinskim grupama.

L.M.

Prethodni članak

Socijalna nebriga pojačava razarujuću snagu inflacije

Zemlje globalnog juga prete da će prestati da otplaćuju dugove ako im bivši kolonizatori ne plate odštetu za klimatske promene

Sledeći članak