Fond za razvoj – beskućništva

Prisetimo se Fonda za razvoj Republike Srbije, državne institucije osnovane davne 1992. godine i njene uloge u sveopštoj privatizaciji privrednog sektora, te podršci u stvaranju nove ekonomske elite bliske vladajućim strukturama. Istovremeno, mnoge je ova ista institucija koštala i jedinog krova nad glavom.

Državna ustanova osnovana nakon kraha socijalističke Jugoslavije sa proklamovanim ciljem da povoljnim kreditima razvija privredu, izvoz i zapošljavanje, u stvarnosti je odigrala dijametralno suprotnu ulogu – poduprla je formiranje privatnih monopola koji blokiraju razvoj privrede, diktirajući svoje uslove potrošačima, zaposlenima, kao i dobavljačima. Sa druge strane, mnogi ljudi iz srednje klase koji su, naročito nakon 2000. godine, poverovali da je u privatnom preduzetništvu i njihova budućnost, danas zbog nemogućnosti da vrate „povoljne“ kredite ostaju bez svojih domova.

Tako se kalila buržoazija

Fond za razvoj Republike Srbije je osnovan 1992. godine sa ciljem da kreditira pravna lica i preduzetnike. Tokom devedesetih, dok je većina ljudi u Srbiji ogolela i obosila, ako nije izginula na nekom od ratišta, Fond za razvoj je igrao važnu ulogu u izgradnji domaće buržoazije tako što je delio povoljne kredite firmama bliskim SPS-u i JUL-u. Nakon 2000. godine stranke DOS-a su uspostavile pun kontinuitet sa politikom svojih prethodnika tako što pokrenule ubrzanu i obaveznu privatizaciju, u kojoj su se kao kupci društvenih preduzeća i akcija malih akcionara često javljali korisnici kredita Fonda za razvoj iz devedesetih, koji su bez po muke prešli na stranu pobednika.

Nekadašnja socijalistička preduzeća koja je buržoazija u izgradnji pokupovala u bescenje, pod izgovorom da su bila u finansijskoj dubiozi, tek nakon privatizacije dobijaju podršku od Fonda za razvoj. Savet za borbu protiv korupcije u svojoj Analizi političkog uticaja na poslovanje Fonda za razvoj Republike Srbije od 15. jula 2014. godine nalazi da je od 2007. do 2013. godine najviše sredstava odobreno firmama čiji su vlasnici Miroslav Mišković, Željko Mitrović, Vojin Lazarević, Nenad Popović, Toplica Spasojević, Nebojša Čović, Zoran Drakulić, Milo  Đurašković, Đorđe Antelj, Goran Perčević, Predrag Ranković Peconi i drugi, kao i da su firme pod kontrolom Miroslava Miškovića u navedenom periodu dobile čak 1,2 milijarde dinara, a svi mali preduzetnici zajedno svega 882 miliona.

Pored plasmana javnih sredstava u izgradnji privatnih monopola, Fond za razvoj je imao još jednu krajnje malignu ulogu u našoj tranziciji u kapitalizam, nedovoljno poznatu široj javnosti.

Združenoj akciji Krov nad glavom se prethodnih godina obratilo više desetina ljudi pod pretnjom prinudnog iseljenja zato što nisu uspeli da vrate kredite i zajmove koje su uzeli da bi postali privatni preduzetnici. Deo njih se zaduživao kod poslovnih banaka, neki i kod zelenaša, ali je najviše onih koji su dobijali kredite Fonda za razvoj. To naravno nisu ljudi koje je Savet za borbu protiv korupcije označio kao Fondove omiljene korisnike (štaviše, od Đorđa Antelja, jednog od pomenutih, smo 2021/22. morali da branimo sedamdesetogodišnju majku vojnika poginulog na ratištu devedesetih). Radi se o ljudima koji su nakon 2000. godine u privatnom preduzetništvu tražili izlaz iz bespuća pljačke društvene svojine, deindustrijalizacije privrede i „tehnoloških viškova“, i koji su započeli poslove u eri legalizacije i legitimizacije političkih i ekonomskih monopola.

Uslovi za sitno preduzetništvo u Srbiji na početku milenijuma nisu bili mnogo drugačiji nego danas. Drugim rečima, bili su jednako nemogući. Ipak, Fond za razvoj, iako dužan da vrši ekonomsku ocenu predloženih projekata, nije mario da budućim privatnicima na pragu novog doba predoči poslovne rizike koji prete od produžene ruke monopola.

Sa druge strane, lideri DOS-a su nam propovedali da je vreme industrije prohujalo sa socijalizmom i da ćemo u kapitalizmu svi živeti od usluga. Takođe su nas uveravali i da vlastodršce iz devedesetih čeka zatvor, ili barem lustracija, i da će sprege koje su iza kulisa upravljale Srbijom biti razbijene i zamenjene novim i transparentnijim. Možemo reći da su za kredite Fonda za razvoj konkurisali ljudi koji su ozbiljno shvatili obećanja velikog diskontinuiteta sa starim političko-ekonomskim sistemom i njegovim centrima moći. Toliko ozbiljno da su za svoje poslovne ideje založili stanove i kuće u kojima su živeli sa svojim porodicama. Mnogi koje Fond za razvoj danas hoće da izbaci na ulicu ne kriju da su kredite dobijali zahvaljujući vezama u partijama iz nove vlasti, i da su im potom u Fondu govorili da samo uzmu pare i krenu sa radom, a za vraćanje ćemo lako!

Pričekaj dok se nakamati!

Marko Boberić iz Novog Bečeja, koji je 2007. godine dobio kredit u iznosu 1.9 miliona dinara sa rokom vraćanja od tri godine i grejs periodom od godinu dana, kaže da je već posle prve godine shvatio da mu posao zbog nelojalne konkurencije neće uspeti, da je tražio pomoć od tržišne inspekcije i da je pitao Fond za razvoj da mu pomogne u postupcima koje je pokrenuo pred tržišnom inspekcijom. U Fondu su mu odgovorili: „Pričekaj još malo pa će se videti“, da bi tek 2022. godine pokrenuli izvršni postupak, prodaju Markove kuće i njegovo prinudno iseljenje. Dug je u međuvremenu sa kamatama narastao na preko 5 miliona dinara, i to bez troškova izvršnog postupka.

„Ja ne razumem zašto se čekalo toliko godina da se nakupi ta silna kamata kada u ugovoru stoji da će se naplata u celosti izvršiti posle neuplaćena dva tromesečna anuiteta, ako se sredstva od 1.9 miliona dinara koliko je bio iznos kredita ne iskoriste namenski, ili ako se uopšte ne iskoriste?“ pita se Marko.

Pitanje koje se takođe nameće je šta će nam uopšte Fond za razvoj ako se po svom poslovanju ni po čemu ne razlikuje od banaka, ili od zelenaša?

Advokat Petar Učajev objašnjava da je Zakonom o Fondu za razvoj, kao i Statutom i Programom Fonda kao jedno od osnovnih načela i ciljeva Fonda propisano podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji:

„Članom 9 Statuta Fonda za razvoj predviđeno je da se krediti iz člana 7 stav 1 Statuta odobravaju za podsticanje razvoja privrednih subjekata. Navedeno treba tumačiti kao suštinsku razliku između Fonda sa jedne strane i banaka sa druge. Naime, Fond odobrava kredite isključivo radi samih privrednih subjekata i unapređivanja njihovog poslovanja, a sve radi postizanja opšteg interesa, a to je napredak privrede Republike Srbije, dok banke odobravaju kredite radi sticanja profita, tj. isključivo radi svog privatnog lukrativnog interesa. Sredstva koja Fond odobrava preduzetnicima, kao i preduzećima nesporno predstavljaju pomoć istima radi razvitka i podsticanja, a ne na način da država od toga zarađuje, odnosno bogati se na kamatama. Fond za razvoj treba da postupa u svemu u skladu sa ovako proklamovanim ciljem.”

Za račun Fonda za razvoj, javni izvršitelj Dragan Nikolić iz Zrenjanina je kuću Marka Boberića, procenjenu na 6.835.900 dinara, prodao iz trećeg pokušaja neposrednom pogodbom za 2.150.000 dinara, a Marko se preselio u pomoćni objekat u dvorištu. Pošto od prodaje kuće nije namiren ceo dug izvršenje se nastavilo na penziji, a izvršitelj Nikolić sada namerava i iseljenje iz pomoćnog objekta, iz kog Marko više nema gde osim na ulicu. Jedino što može da ga zaštiti od beskućništva je javni pritisak na Fond za razvoj.

„Nikada nikome nisam ništa dugovao, uložio sam kredit i još dva puta toliko i našao se u situaciji da država koja daje kredit, i ti sve ispuniš, neće da te zaštiti od nelojalne konkurencije i ne odgovara na tvoje obraćanje i traženje pomoći da ne propadneš,  ili da uvede neki red za one koji ulažu da bi radili, i još puštaju smišljeno da kamata enormno naraste i da javni izvršitelji prodaju krvavo stečenu imovinu u bescenje i nikad se razdužiti ne možeš, i još ti od minimalne penzije od 20.600 din skidaju jednu trećinu,“ objašnjava Boberić.

Foto: Združena akcija Krov nad glavom

Prodaja odgovornosti

Slavoljub Brkić i njegova porodica iz Markovca kod Velike Plane su prinudno iseljeni 16. oktobra ove godine zbog dva kredita Fonda za razvoj iz 2007. godine u ukupnom iznosu od oko 40 hiljada evra, iako su već sami bili prodali drugu imovinu koju su imali da bi otplatili pola glavnog duga i deo kamate. Prethodni pokušaj iseljenja, 11. jula ove godine, odložen je zato što su se ispred kuće porodice Brkić okupile komšije i prijatelji, pa se javni izvršitelj Aleksandar Trebovac nije ni pojavio. U zakazano vreme se pojavio jedino kupac kuće, koji je ispred kapije mahao svojim vlasničkim papirom i odbijao da čuje bilo šta o traumatičnoj situaciji na čijem kraju se pojavio da kupi ko zna koju po redu nekretninu.

I da je Slavoljub u međuvremenu pokušao da razgovara sa poveriocem o mogućem reprogramu duga ili bilo kakvom rešenju, to mu ništa ne bi pomoglo, jer poverilac više i nije ustanova sa kojom je onomad zaključio ugovor o kreditu. Naime, Fond za razvoj je bez Slavoljubovog znanja 2020. godine prodao Slavoljubov dug Preduzeću za finansijske usluge i konsalting EOX MATRIX.

Advokat Petar Učajev kaže da ustupanje potraživanja nije uvek dozvoljeno, odnosno da član 436 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima propisuje da poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.

„Po mom mišljenju, reč je o potraživanju čijoj prirodi je protivno ustupanje privatnom pravnom licu, posebno jer dužniku nije svejedno kome je dužan“, smatra Učajev.

Dužniku svakako nije svejedno. Slavoljub danas svedoči kako su mu, prilikom potpisivanja ugovora o kreditu, u Fondu za razvoj čestitali na inovativnoj poslovoj ideji, i kako su ga kasnije pozivali na različite skupove da drugim preduzetnicima prenosi svoja iskustva. Nakon što se ispostavilo da su i Fond i Salvoljub pogrešiili u proceni, Fond je oprao ruke i prepustio Slavoljuba i njegovu porodicu privatnoj firmi koja sa ciljevima Fonda nema ništa i koju interesuje isključivo naplata duga.

Kada Slavoljub i njegova porodica više nisu mogli da plaćaju dug, javni izvršitelj Aleksandar Trebovac je prodao njihovu kuću za 4.715.917,59 dinara i prinudno ih iselio uz asistenciju policije. Kao i kod Marka Boberića, novac od prodaje kuće nije bio dovoljan da pokrije ceo dug. Ostalo je oko milion dinara. Pored kamata Fonda za razvoj i EOX MATRIX-a, dug je u međuvremenu porastao i za troškove izvršitelja od 361.082,93 dinara.

Prevara zvana privatno preduzetništvo

Istorija Fonda za razvoj i tragedije njegovih dužnika su lekcija iz kapitalizma o kojoj se u našoj javnosti još uvek retko govori. Za to postoje bar dva razloga.

Prvi je očigledan – stvarni korisnici Fonda za razvoj, monopolisti koje smo pobrojali na početku teksta, ne bi da se zna da nisu tu gde jesu zbog čuda i truda, nego zato što su političkom silom prisvojili javne ekonomske resurse. Oni nama duguju. Ljudi čiji napori su poslužili da nam se proda prevara zvana privatno preduzetništvo nam ne duguju ništa.

Drugi razlog je taj što sami dužnici poput Marka i Slavoljuba nerado govore o svom iskustvu. Većina onih koji su se proteklih godina obraćali Združenoj akciji Krov nad glavom nisu želeli da govore za ovaj tekst. Među njima izdvajamo samohranog oca iz Novog Sada, veterana ratova devedesetih, čiji slučaj se okončao kakvim-takvim uspehom – za dlaku smo sprečili da mu Fond za razvoj proda dom, tako što smo zajedno sa njim zapretili Fondu da ćemo objaviti kako Srbija vraća ljudima koji su za nju stavljali glavu u torbu. I takav uspeh je bio moguć isključivo zato što se čovek trgao i zatražio pomoć pre nego što bi bilo kasno, pre nego što je stan prodat i situacija zakomplikovana interesom kupca, ili pre nego što bi Fond prodao dug privatnim uterivačima.

Naravno, govorimo o „uspehu“ samo u smislu da porodica nije ostala bez krova nad glavom. Jer se valjda već podrazumeva da je privatnička avantura propala, da su lična ulaganja, vreme, rad i energija straćeni uludo, i da ste dobro prošli ako ste iz pakta sa kapitalizmom izašli barem sa onim što ste imali kad ste ga potpisali, a što vam je još ostalo iz vremena kad smo znali da je preduzetništvo kolektivni poduhvat.

Prethodni članak

Građani protiv rušenja Savskog mosta: „Ostalo nam je jedino da most branimo fizički“

Neće se hapsiti zbog poziva na protest, kažu iz Ministarstva pravde

Sledeći članak