Među najupečatljivijim podacima za 2026. godinu izdvajaju se porast od pet procentnih poena u kršenju slobode govora i okupljanja u odnosu na prethodnu godinu, povećanje od šest procentnih poena u broju nasilnih napada na radnike, kao i rast od tri procentna poena u napadima na građanske slobode, uključujući dramatičan porast broja hapšenja i pritvaranja radnika i njihovih predstavnika.
„Nagli skok ovih pokazatelja ukazuje na to da progon sindikalnih lidera postaje uobičajena pojava u sve većem broju zemalja“, navodi se u izveštaju.
Rezultati pokazuju da se nove tehnologije sve češće koriste kao sredstvo kontrole – za nadzor, disciplinovanje i ućutkivanje radnika.
„Rezultati ovogodišnjeg Indeksa potvrđuju stav Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC) da smo svedoci globalnog urušavanja demokratskih principa – svojevrsnog ,puča milijardera protiv demokratije‘, koji finansiraju najbogatiji, a sprovode krajnje desničarski i autoritarni lideri. Dok se profit gomila, a oporezivanje bogatstva izostaje, posledice ovog procesa ogledaju se u padu životnog standarda. Glasovi radnika, koji bi trebalo da budu temelj demokratije, sistemski se guše, dok se bogatstvo i moć sve više koncentrišu u rukama malobrojnih koji podrivaju demokratski poredak“, poručuje ITUC.
Rezulati: Rekordni nivoi urušavanja prava
Indeks za 2026. godinu razotkriva obrazac koji moćni nastoje da prikriju: sistematsko slabljenje demokratije kroz napade na radnike, sindikate i kolektivno pregovaranje.
„Od represije nad štrajkovima, preko urušavanja zakonskih garancija, do kriminalizacije sindikalnog delovanja – ovo nisu izolovani slučajevi, već deo šire strategije usmerene na gušenje svakog neslaganja i produbljivanje nejednakosti“, navodi se.
Napadi na pravo na slobodu govora i okupljanja zabeleženi su u 50% zemalja, što predstavlja rekordan nivo od kada se vodi Indeks i povećanje u odnosu na 45% iz 2025. godine.
Vlasti u 75 zemalja (50%) hapsile su ili pritvarale radnike, što je rekordan broj u odnosu na 71 zemlju u 2025. godini.
Pravo na zakonsku registraciju sindikata bilo je ograničeno u 75% zemalja, u odnosu na 74% u 2025. godini, što je najviši nivo od početka objavljivanja Indeksa.
Radnici su bili izloženi nasilju u 32% zemalja, u poređenju sa 26% u 2025. godini.
Pravo na štrajk prekršeno je u 87% zemalja, što je isti rekordni nivo kao u 2025. i 2024. godini (131 zemlja).
Radnici nisu imali ili su imali ograničen pristup pravdi u 72% zemalja, što je isti nivo kao rekord iz 2025. godine.
Pravo na kolektivno pregovaranje bilo je ograničeno u 80% zemalja (121 zemlja), bez promene u odnosu na 2025. godinu.
Radnicima u tri od četiri zemlje bilo je uskraćeno pravo na slobodu udruživanja i osnivanje ili učlanjenje u sindikat, što je takođe nepromenjeno u odnosu na 2025. godinu.
Najgore zemlje za radnike
Svake godine Globalni indeks prava ITUC-a ocenjuje zemlje prema stepenu poštovanja kolektivnih radnih prava i dokumentuje kršenja međunarodno priznatih prava od strane vlada i poslodavaca.
Deset najgorih zemalja za radnike u 2026. godini bile su: Argentina, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini, Mjanmar, Nigerija, Panama, Tunis i Turska.
Prosečna ocena evropskih zemalja pogoršala se četvrtu godinu zaredom i u 2026. godini. To potvrđuje trend kontinuiranog nazadovanja radničkih i sindikalnih prava u 41 zemlji evropskog kontinenta (uključujući Centralnu Aziju).
Sloboda udruživanja bila je ograničena u četiri od deset zemalja. U Albaniji je odlagana registracija sindikalnih kongresa, dok su prakse razbijanja sindikata zabeležene u Jermeniji, Estoniji, Holandiji, Poljskoj, Srbiji, Slovačkoj i Španiji. U Severnoj Makedoniji i Turskoj članovi sindikata bili su otpuštani, izloženi pritiscima da istupe iz sindikata ili potkopavani delovanjem tzv. „žutih sindikata“, uz represiju državnih organa.
Srbija među najgore ocenjenim u regionu
U izveštaju, zemlje se ocenjuju u kategorijama od 1 do 5+, u zavisnosti od stepena poštovanja kolektivnih radnih prava. Postoji pet nivoa ocenjivanja, pri čemu je ocena 1 najbolja, a ocena 5+ najlošija koju jedna zemlja može da dobije.
Srbija spada među zemlje sa ocenom 4: gde se radnici suočavaju se sa sistematskim kršenjem svojih prava. Vlade i/ili kompanije u ovim zemljama sprovode ozbiljne aktivnosti usmerene na gušenje kolektivnog glasa radnika, čime se ugrožavaju osnovna radna i sindikalna prava, objašnjeno je u izveštaju.
Pored Srbije, zemlje sa ocenom 4 su: Albanija, Angola, Benin, Bocvana, Brazil, Burkina Faso, Kamerun, Čad, Demokratska Republika Kongo, Kostarika, Džibuti, Salvador, Etiopija, Fidži, Gruzija, Grčka, Gvineja, Gvineja Bisao, Mađarska, Izrael, Kenija, Liban, Lesoto, Liberija, Madagaskar, Mali, Niger, Severna Makedonija, Peru, Senegal, Sijera Leone, Šri Lanka, Tanzanija, Trinidad i Tobago, Uganda, Sjedinjene Američke Države, Vijetnam i Zambija.
Nešto bolja situacija u regionu je u Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Crnoj Gori i Bugarskoj, koje su ocenjene sa 3, a „najbolje“ je u Hrvatskoj koja ima ocenu 2 – što označava kontinuirano kršenje prava.
„Pri ocenjivanju se ne uzimaju u obzir nivo ekonomskog razvoja, veličina niti geografski položaj zemlje, budući da su osnovna prava univerzalna i da radnici u svim delovima sveta moraju imati mogućnost da ih ostvaruju“, navodi se.
A.G.A.
