U prostorijama Gradske opštine Palilula održana je Javna prezentacija o radovima na uređenju saobraćajnica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana koje se nalaze u centralnom delu Beograda.
Rekonstrukcija poteza od Vukovog spomenika do Zoološkog vrta, najavljivana nekoliko puta u proteklih petnaestak godina, 2011. godine je promovisana kao Projekat Beogradski zeleni bulevar. U cilju realizacije ovog projekta Grad Beograd je s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) u avgustu prošle godine potpisao ugovor o kreditu od dvadeset miliona evra.
Prezentacija je protekla u napetoj atmosferi.
Građani su zahtevali da saznaju ko je odobrio radikalan, zastareo i štetan metod orezivanja platana na tom potezu, koji, uz to, izvesno ne opravdava zvanični naziv projekta.
Informacija da se naziv Zeleni bulevar uopšte ne odnosi na očuvanje ili povećanje zelenih površina, nego na uvođenje energetski efikasnijeg tramvaja i na vrstu rekonstrukcije kakve tipično finansira EBRD izazvala je opšte čuđenje.
Građani su protestovali i zbog vremenskog preklapanja ove rekonstrukcije sa već započetim obimnim radovima na rekonstrukciji centra prestonice.
Upućene zamerke varirale su od negodovanja zbog stručno tehničkog jezika prezentacije („pričate marsovski“), izraza bojazni da će simultana rekonstrukcija doprineti saobraćajnim zagušenjima, do direktnih optužbi na račun gradske uprave da se u Beogradu „sve radi za nekakve fiktivne strane turiste“ i bez adekvatnog informisanja i uključivanja građana.
Prezentaciji nisu prisustvovali predstavnici gradskih opština Palilula i Stari Grad.
Kako se ispostavlja, projekat je javnosti predstavljen zahvaljujući inicijativi civilnog sektora. Naime, Ministarstvo prostora i UG Ulice za bicikliste su iskoristili žalbeni mehanizam Evropske banke da iniciraju takozvani stakeholder engagement plan i omoguće građanima da se o rekonstrukciji obaveste. Mašina je o tome razgovarala sa Zoranom Bukvićem iz UG Ulice za bicikliste.
Dakle, bez vaše inicijative građani ne bi znali o čemu se radi?
Ni ovako ih skoro niko ništa ne pita, ali ovo je bio jedini način da se ljudi barem upoznaju sa projektom. Prezentacija je formalno najavljena na zvaničnom internet sajtu Grada Beograda, i opet na našu inicijativu jutros u jednom prilogu na Prvoj, ali upravo smo čuli da su s građani o njoj informisali alternativnim metodama.
Čuli smo i da su predstavnici Sekretarijata za investicije tvrdili da je postojao javni uvid u projekat rekonstrukcije, ali je taj „javni uvid“ zapravo bio zatvoren za javnost. Bio je održan za predstavnike institucija i nije bio objavljen na sajtu grada.
Zašto nije bio prisutan niko iz opštine Stari grad ili opštine Palilula?
Meni se čini da se ni opštine i ne pitaju mnogo kada je reč o velikim rekonstrukcijama.
Da li je sama rekonstrukcija problematična?
Mislim da je najveći problem u tome što će se dopustiti kretanje motornih vozila tramvajskim bašticama, koje su do sad bile rezervisane za tramvaje. To će usporiti tramvaje i povećati motorni saobraćaj. Problem je i to što se odustalo od biciklističkih staza, koje su bile planirane u prethodnoj verziji projekta.
Problem je što se ne izgrade javne garaže, koje bi služile tome da se uklone ulična parking mesta. Njihova pozicija usporava javni prevoz, naročito pomenute tramvaje, i oduzima prostor pešacima i biciklistima. Drugi gradovi se trude da izbace motorni saobraćaj iz centra grada, iz niza razloga. On nije nešto što u 21. veku treba stimulisati.
Reklo bi se da se nekom iz sekretarijata za investicije žuri, jer ja više puta nisam uspeo da dobijem odgovor na pitanje zašto se baš sada radi rekonstrukcija. Trenutno se rekonstruišu Karađorđeva i Trg Republike – ovo bi bila treća velika rekonstrukcija i razumno je očekivati saobraćajni kolaps.
I.K.
