Pre par meseci Beograđani su ostali zatečeni kada su preko noći izbrisani pešački prelazi na Terazijama, Vasinoj ulici i drugim lokacijama. Kao razlog za ovu nenadanu promenu korišćen je argument da će se tako ubrzati automobilski saobraćaj. Istovremeno su u Vasinoj ulici poderane linije koje su nekada označavale biciklističku stazu. A poderane su na najgrublji mogući način gde nije postojala želja čak ni da se pristojnije uklone, već je neko izorao sloj asfalta gde je nekada prolazila biciklistička staza, a čak ni to nisu bili u stanju da urade kako treba, pa se kao neki proganjajući duh i dalje mogu videti ostaci farbe.
Ovo nije izolovani incident već nastavak politike gradonačelnika Aleksandra Šapića koji se uporno trudi da uguši biciklizam kao alternativu za privatne automobile. Pa je tako pre dve godine ukinuta biciklistička staza koja je spajala delove Novog Beograda i Bežanijske Kose i jednostavno umesto nje proširena je ulica za još jednu automobilsku traku. Izgleda da uprkos tome što Beograd ima usvojen Plan održive urbane mobilnosti, Aleksandar Šapić veruje jedino u ideologiju individualnog automobila, a da su javni prevoz, bicikle i pešaci nužno zlo kojeg se treba rešiti. Zato su iz udruženja Ulice za bicikliste pokušali da mu poklone zlatnu pedalu za sve što je uradio za degradaciju biciklizma u Beogradu.
Umesto da se radi na izgradnji infrastrukture za bicikliste ili na sprečavanju da se postojeće biciklističke staze koriste kao privremeno ili stalno parkiralište za automobile, što kao jedan od glavnih problema navodi onih oko 1% Beograđana koji koriste bicikl za kretanje kroz grad, u Srbiji se sprovodi kontrola biciklista.
Naime tokom maja MUP je sprovodio akciju kontrole biciklista kako bi sankcionisao nedozvoljeno ponašanje u saobraćaju, a među prvima na udaru bili su dostavljači koji se često optužuju za divljanje u saobraćaju. Naravno da je potrebno da svi poštuju saobraćajna pravila ali potrebno je i uvideti zašto ponekada biciklisti možda krše ta pravila, zašto nisu svi dovoljno hrabri ili ludi da voze po kolovozu u prometnim ulicama ili kakve eksploatatorske politike teraju dostavljače da jure kako bi na vreme obavili dostavu.
Dok Beograd svoj transportni sistem razvija na premisama iz prošlog veka drugi gradovi se sve više okreću „alternativnim“ vidovima mobilnosti. Na referendumu održanom u martu, dve trećine stanovnika Pariza podržalo je predlog da se još 500 ulica pretvori u zone bez automobila, ovakvu transformaciju je prošlo već preko 200 ulica. Umesto automobila i parkinga za iste, sada tim ulicama slobodno šetaju pešaci i idu biciklisti, dok se udeo zelenila takođe povećao.
Barselona se tokom gradonačelnikovanja Ade Kolau okrenula konceptu superblokova kao pristupu u urbanom dizajnu koji prioritizuje pešake i bicikliste u odnosu na automobile. U Briselu je tokom poslednjih par godina više ulica pretvoreno u ulice gde biciklisti imaju prioritet i u kojima vozači automobila ne smeju da ih pretiču, dok je većina jednosmernih ulica otvoreno u oba smera za bicikliste. O primerima Amsterdama ili Kopenhagena izlišno je i govoriti ali vredi pomenuti grad Zagreb koji konstantno radi na unapređenju svoje biciklističke infrastrukture i privlačenju biciklista i da je to bio važan deo kampanje Možemo i Tomislava Tomaševića koji je u nedelju osigurao drugi mandat gradonačelnika.
S druge strane svima je već poznata činjenica da Aleksandar Vučić voli da se hvali kilometrima asfaltiranih puteva ali baš nikada nije pomenu ni kilometar izgrađenih biciklističkih staza. Naprednjačkoj logici nedokučivo je da neko želi da se kreće drugačije nego automobilom. Zapravo jedino kada je predsetnik pominjao bicikliste bilo je tokom studentske vožnje do Strazbura. Tada su pomenuti kao neko ko pravi „predstavu za narodne mase“ i da zapravo ne voze nego „u kombiju prevoze bicikle“. I dok studenti i građani na biciklama obilaze Srbiju i Evropu i skupljaju simpatije stanovništva, gnev vodećih naprednjaka konstantno raste i preliva se na različite kategorije građana, a između svih i na bicikliste posebno jer rade nešto što njima nije blisko niti logično, a još ide njima na štetu.
