U Gruziji se od početka aprila ponovo protestovalo protiv predloženog zakona kojim se od nevladinih organizacija i medija zahteva da se registruju kao „nosioci stranog uticaja“ ako više od 20 odsto finansijskih sredstava dobijaju iz inostranstva.
Kako piše Social Europe, Gruzini su u martu prošle godine protestima uspeli da spreče prethodni pokušaj uvođenja zakona formulisanog po uzoru na ruski zakon iz 2012. U tadašnjem predlogu koristio se termin „strani agenti“.
„Oni su se odupirali policiji sa takvom odlučnošću i srčanošću da je vladajući Gruzijski san bio zatečen nespremnim i da je nacrt odbijen tokom prve rasprave“.
Predsednica nije uspela da sprovede veto na donošenje zakona
Godinu dana kasnije, 28. maja, gruzinski parlament je ipak usvojio zakon sa malim izmenama. Nacrt spornog zakona je usvojen sa 84 glasa za i 4 glasa protiv, dok je većina opozicionih poslanika bila je uzdržana, piše Politico.
Zakon je usvojen uprkos tome što je predsednica Gruzije Salome Zourabišvili odbila da potpiše zakon kada je parlament o njemu glasao prethodni put, 18. maja. Ona ga je nazvala „ruskim zakonom” koji je „u suprotnosti sa našim ustavom i svim evropskim standardima”. Njen veto, piše Politico, poništen prostom većinom u parlamentu, a zakon će sada potpisati predsednica parlamenta Šalva Papuašvili.
Zourabišvili pozvala na referendum
Predsednica Gruzije se obratila demonstrantima koji su se nakon glasanja 28. maja okupili ispred parlamenta u Tbilisiju i obećala da će pokrenuti referendum o zakonu.
Ako gruzinska predsednica pozove na referendum, ustav zahteva 200.000 potpisa birača a, u nekim slučajevima i da ga potpiše premijerka, piše Politico. Uz to, samim referendumom se ne može ukinuti ili usvojiti zakon.
Podsetimo, sličan zakon je istog dana neposredno pred glasanje skinut iz skupštinske procedure u Republici Srpskoj.
I.K.
