Izveštaj je zasnovan na podacima Ujedinjenih Nacija (UN) koje uključuju 23.074 ubijenih u Gazi i 330 na Zapadnoj obali između 7. oktobra 2023. godine i 7. januara 2024. godine. Koristeći javno dostupne podatke, Oxfam je uporedio rat u Gazi sa ratovima u Siriji (96,5 ubijenih dnevno), Sudanu (51,6), Iraku (50,8), Ukrajini (43,9), Avganistanu (23,8), i u Jemenu (15,8).
Stopa od 250 ubijenih dnevno uključuje samo masakre u izraelskom bombardovanju, kopnenom napadu u Gazi, i različite napade na Zapadnu obalu, no ne uzima u obzir smrt od gladi, hladnoće i bolesti koje će samo rasti u narednom periodu.
„Famine Review Committee“, organizacija povezana sa UN-om, saopštila je da su stanovnici Gaze u opasnosti od gladovanja ogromnih razmera. UN je obavestio da 90 odsto Palestinaca u Gazi često i po ceo dan ostane bez bilo kakve hrane.
Izveštaj istovremeno govori i o tome na koji način hladnoća i kiša utiču na situaciju u kojoj većina Palestinaca i Palestinki živi u loše opremljenim šatorima. Ističe se da su ljudi toliko očajni da neki zamenjuju hranu i vodu za ćebe.
U ovako teškim uslovima, održavanje higijene je nemoguće, što dovodi do rapidnog povećanja zaraznih bolesti. Slučajevi dijareje su 40 puta veći nego u isto vreme prošle godine, naglašavajući u izveštaju da je ta cifra verovatno i veća.
Oxfam je istakao da je „nezamislivo da međunarodna zajednica gleda kako se odvijaju sukobi sa najvećom stopom smrtnosti u 21. veku, dok neprekidno blokira pozive na prekid vatre.“
Preciznije, Amerika je jedina država koja se izjasnila protiv prekida vatre početkom decembra kada je na njega stavila veto u Savetu bezbednosti.
Dok Amerika i druge sile poput Nemačke i Velike Britanije gledaju isključivo sopstvene geopolitičke interese, njihovi građani, pogotovo mladi, polako se bude saznavajući istinu o licemerju njihovih vlasti. Tako nedavna istraživanja kažu da je 72 odsto Amerikanaca između 18 i 29 godina reklo da ne podržava Bajdenovu politiku u Gazi.
A.M.
