Kultna dvojka postojećom kružnom trasom saobraćaja od 1928. godine, te prolazi kroz istorijske delove prestonice. Uzimajući u obzir da obuhvata sam centar Beograda, odnosno od Kalemegdana, preko Vukovog spomenika do Brankovog mosta, sam pejzaž koji ova tramvajska linija pruža svojim građanima, ali i turistima, su nemerljiva. I upravo je zbog nje taj deo grada, odnosno centar Beograda, dobio naziv „krug dvojke“.
Ipak, gradske vlasti su procenile da ta liniji više nije potrebna. Pored toga, rečeno je da će Pariska ulica, odakle dvojka i polazi i koja spaja Knez Mihailovu sa Kalemegdanom, postati pešačka zona. I dok pešačka zona sama po sebi u tom delu jeste upitna i problematična, ukidanje kulturnog nasleđa Beograda, što dvojka svakako jeste, je pogrešno na previše nivoa – što na urbanističkom, turističkom, saobraćajnom ali prvenstveno i emocionalnom.
Povodom ovakve najave oglasio se i direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović, koji je ocenio da je ukidanje tramvaja broj dva i proširivanje pešačke zone na Parisku ulicu „istorijska greška i neodgovoran čin“ koji pokazuje „neznanje“ o Beogradu.
„Bojim se da se ovde radi o ličnom ratu aktuelnog gradonačelnika (Aleksandra Šapića) protiv ’kruga dvojke’, odnosno istorijskog i amblematičnog Beograda i svega što on predstavlja. Taj rat će, kao i sve druge, na kraju dobiti Beograd“, saopštio je Jovanović. On je dodao da tramvaj dvojka ima ulogu da savlada visinsku razliku između Savske padine i „Beogradskog grebena“.
„Tramvaj broj dva ima istorijsku i nezamenjivu ulogu. Pariska je ulica na usponu i teško je pešacima, pogotovo starijim licima i majkama sa kolicima, da je savladaju“, ocenio je Jovanović.
Saobraćajni inženjer i predsednik sindikata Centar Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Ivan Banković u razgovoru za Mašinu kaže da mu je interesantan tajming ovakve najave, odnosno da je gledonačelnik najavio povratak linije 8, te kasnije na istoj konferenciji za medije provukao ukidanje dvojke. Upitan za opravdanost, odnosno argumentaciju za ukidanje linije 2, on napominje da ta linija ima svoje probleme, ali i da oni nisu nerešivi.
„Ako posmatramo se saobraćajnog aspekta, ali i sa korisničkog, sasvim je sigurno da tu postoji neki prostor za poboljšanje samih performansi te linije. Ono što putnike uglavnom najviše iritira je to što na terminusu Pristanište ili moraju da presednu iz jednog tramvaja u tramvaj koji se nalazi ispred, kada vozilo pristigne tu, ili pak zašto to vozilo čeka svoje vreme polaska. Jednostavno, to je kružna linija i okretnica je kao i bilo koja druga, prosto mora neki red vožnje da postoji, kao i neka pauza. Pored toga, postoji i pitanje brzine dolaska od tačke A do tačke B, i u tom smislu postoje alternative koje su brže. Ni red vožnje se, takođe, nekada ne poštuje, pa umesto intervala od 10 minuta imamo od po 15, čak i 20. Ali, sve te stvari su rešive“, napominje Banković.
Ipak, sagovornik Mašine objašnjava da je linija 2 pre svega kultni i istorijski simbol Beograda, te prvenstveno smatra da na tome treba i insistirati.
„Nije potrebno da neko bude veliki saobraćajni stručnjak, dovoljno je da ima razum, da živi u Beogradu duže od godinu dana kako bi shvatio značaj te linije. Dvojka ne može da se posmatra kao bilo koja druga linija, odnosno isključivo u saobraćajno-tehničkom aspektu, ona ima mnogo širi značaj“, rekao je Banković, te dodaje da u 21. veku ukidanje bilo koje tramvajske linije je samo po sebi apsurdno.
Sagovornik Mašine podseća da trenutno u Beogradu ne saobraćaju još dve linije, 3 i 3L, te da je prestonica zapravo osakaćena po pitanju tramvajskih linija u poslednjih deseta godina.
„Umesto da pričamo o tome kako da proširimo tramvajske koridore, mi ukidamo tramvajske linije. Čak i da želimo da napravimo pešačku zonu, a ta tema sama po sebi zahteva neku dodatnu analizu, suština je da vi nemate potrebu da na tom mestu ukidate tramvaj, odnosno da skidate tramvajsku prugu. Rečeno je da će ta pruga biti spuštena na na donji deo Kalemegdana, a ja nisam siguran da bi to ikome bilo od koristi, odnosno da je tamo velika potražnja za tim. Može da se integriše i pešačka zona i tramvaj, imamo takvih primera po svetu. S druge strane, imamo paradoks da gospodin Šapić tokom prethodne dve godine intenzivno radi na tome da u centar Beograda dovedete što veći broj automobila. Automobil treba da bude bukvalno poslednje prevozno sredstvo koje treba da se nađe u centru grada“, zaključuje Banković.
M.B.
